Osim ratifikacije Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Republika Srbija u protekle dve godine nije napravila značajniji pomak u oblastima koje su od najvećeg značaja za dostojanstven život svojih građana. Socijalna pomoć postala je sve teže dostupna onima kojima preti siromaštvo ili koji su već na margini društva, a minimalna zarada je – poput novčane socijalne pomoći, izuzetno niska, pokazuje novi, redovan izveštaj A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, predstavljen u okviru „Majskih susreta”.
Detaljan izveštaj „Svakodnevna nepravda“, koji su sačinili stručnjaci Inicijative A 11, odnosi se na stanje ekonomskih i socijalnih prava za 2022. i 2023. godinu, sa sumiranjem svih problema koji otežavaju život građanima i građankama, ali i uz primere pojedinih pozitivnih praksi.
Srbija ima ustavne i međunarodne obaveze u pogledu poštovanja i unapređenja ekonomskih i socijalnih prava – prava na rad, na najviši dostignuti nivo zdravlja, na socijalnu zaštitu, na adekvatno stanovanje i na obrazovanje. Ovo su „svakodnevna prava“ građana i, uprkos tome što bi trebalo da budu najdostupnija, krše se svakog dana, posebno u pogledu poštovanja ovih prava najugroženijih građana i građanki.
Pravo na rad
Radnici i radnice i dalje čekaju neophodne izmene Zakona o radu, ali i finaliziranje nacrta Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.
Minimalna cena rada u Srbiji i dalje je izuzetno niska, znatno ispod minimalne potrošačke korpe, na nezadovoljno radničkih sindikata koji kontinuirano učestvuju u neuspešnim pregovorima koji se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Na minimalcu – koji se minimalno povećava, je oko 250.000 građana Srbije, a veliki deo njih novac dobija „na ruke” i deo vraća poslodavcu.
Romi i Romkinje i drugi ugroženi građani, žene, stariji, osobe sa invaliditetom, pa i mladi, diskriminisani su često na tržištu rada, uz nedovoljno efikasnu borbu inspekcija rada sa ovim problemima. Inicijativa A 11 dokumentovala je slučaj fiktivnog zapošljavanja Roma i Romkinja u neformalnom naselju Vuka Vrčevića, koji su tim činom iskorišćeni za nečiju dobit, a zbog čega su ostali bez novčane socijalne pomoći. Do danas, niko nije odgovarao za ove zloupotrebe. „Moja prva plata“ program je kojim se mladima nudi ulazak u svet radnih odnosa po cenu dostojanstvenog rada i naknade koja je ispod svakog razumnog nivoa.
Pravo na socijalnu zaštitu
Oblast socijalne zaštite i dalje je opterećena istim problemima na koje se ukazuje godinama unazad, što nas dovodi do zaključka da Srbija ne ispunjava svoje međunarodne obaveze u oblasti socijalnih prava. Jedan od retkih pozitivnih koraka je smanjenje stope dečijeg siromaštva, koja je i dalje visoka u odnosu na prosek u EU.
Jedan od retkih pomaka predstavljalo je oglašavanje neustavnim odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti, koja je bila osnov za donošenje Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći – podzakonskog akta kojim je bio uveden prinudni rad korisnika novčane socijalne pomoći (takozvana Vulinova uredba). Na ovu odluku Ustavnog suda, koja je doneta 2022. godine, čekalo se još od 2014. godine.
U 2023. godini, pozitivnu promenu predstavljalo je usaglašavanje podzakonskih akata sa aktima više pravne snage, kako bi se obustavila praksa nezakonitog umanjenja ili ukidanja prava korisnika novčane socijalne pomoći zbog prihoda ostvarenih obavljanjem sezonskih poslova. Nakon upućivanja apela Inicijative A 11 u martu 2023. godine, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izmenio je Pravilnik o obrascima, čime je usklađen sa zakonom koji reguliše angažovanje na sezonskim poslovima.
U oblasti socijalne zaštite i dalje se susrećemo sa izuzetno niskim iznosom novčane socijalne pomoći, koji ne omogućava izlazak iz kruga siromaštva i svodi se na manje od 400 dinara po pojedincu dnevno.
Ograničenje da korisnici novčane socijalne pomoći najčešće nemaju pravo na ovu pomoć tokom cele godine, već sa prekidom od tri meseca u toku godine i dalje je na snazi.
U oblasti finansijske podrške porodici s decom, dečiji dodatak je ograničen brojem dece u porodici, što direktno ugrožava romske porodice i porodice nižeg obrazovnog nivoa i koje žive u lošijim stambenim uslovima.
Podsećamo i da Srbija od 31. decembra 2021. godine do današnjeg dana nema Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao jedinicu Vlade Srbije, budući da je mandat ove projektne jedinice istekao i nikada nije obnovljen.
Zasigurno najveći udar na siromašne je početak primene Zakona o socijalnoj karti, koji je stupio na snagu 2022. godine i do danas je doveo do poražavajućih rezultata. Najmanje 44.000 ljudi je za dve godine ostalo bez socijalne pomoći, a da stopa siromaštva u Srbiji istovremeno nije smanjena. U trenutku kad korisnici ostanu bez socijalne pomoći zbog Informacionog sistema Socijalna karta, često moraju i da prolaze kroz žalbeni postupak, što ih zbog nezakonite prakse pojedinih centara za socijalnih rad sprečava da podnesu novi zahtev, čime su dodatno pogođeni.
Pravo na adekvatno stanovanje
U pogledu pristupa pravu na adekvatno stanovanje, postoji čitav niz grupa koje su onemogućene da uživaju ovo pravo – od Roma, preko interno raseljenih lica, izbeglica, lica u situaciji beskućništva, pa sve do onih koji ne mogu da reše svoje stambeno pitanje na tržištu zbog niskih zarada, nezaposlenosti i visokih cena stanovanja za čiju kontrolu ili ograničavanje nema mehanizama.
U međuvremenu, Republika Srbija je uložila značajna budžetska sredstva da stambeno zbrine pripadnike službi bezbednosti kroz kupovinu stanova po izuzetno povlašćenim cenama. Takve sume nisu izdvojene za druge kategorije poput Roma i Romkinja, osoba sa invaliditetom, mladih, i drugih koji ne mogu da reše svoje stambene potrebe na tržištu.
U protekle dve godine nema pomaka ni u pogledu unapređenja položaja lica koja se nalaze u situaciji beskućništva, a još uvek su prisutne i mnoge nezakonite prakse prilikom sprovođenja prinudnih iseljenja, kao što su pokušaji svođenja objekata u neformalnim naseljima na komunalni otpad, čime se skraćuju rokovi za postupanje i sprečava suspenzivno dejstvo žalbe protiv odluke o iseljenju.
Pravo na zdravstvenu zaštitu
U oblasti zdravstvene zaštite, građani i građanke se suočavaju sa nizom diskriminatornih praksi, pogotovo ukoliko ne poseduju lična dokumenta, ukoliko su pripadnici romske zajednice, interno raseljena lica, nalaze se u situaciji beskućništva, korisnici su ustanova socijalne zaštite, prekarni radnici i slično.
Na primer, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz oktobra 2023. godine skraćen je broj dana (osim u određenim izuzecima) na koji izabrani lekar može da odobri bolovanje, te umesto ranijih 60 dana, izabrani lekar, osim u izričito predviđenim izuzecima, može da odobri bolovanje najduže 30 dana. Nakon toga je neophodno da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju.
Poseban problem u oblasti zdravstvene zaštite predstavlja naplaćivanje ili pokušaj naplaćivanja troškova porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem trudnicama i porodiljama koje nemaju zdravstveno osiguranje. Inicijativa A 11 se još od 2018. godine susretala sa slučajevima u kojima su romske trudnice ili porodilje bez dokumenata dobile izuzetno visoke račune za troškove porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem.
I osobe sa mentalnim smetnjama imaju otežan pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, pa je tako na primer Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj tokom 2022. i 2023. godine bilo nedostupno osobama u situaciji beskućništva sa mentalnim poteškoćama.
Pravo na obrazovanje
Pravo na obrazovanje bilo je uskraćeno grupi dece iz Pećinaca, koja nisu upisana u Predškolsku ustanovu „Vlada Obradović Kameni“ i rangirana su „ispod crte“ zbog političke pripadnosti njihovih roditelja. Svi nadležni organi, počev od prosvetne inspekcije, ustanovili su kršenja procedura, zbog kojih su deca ostala bez prilike da tokom celokupne školske 2022/2023 godine idu u vrtić koji su prethodno pohađala. Liste čekanja nestale su tokom upisa u školsku 2023/2024, iako se broj grupa i broj dece nije promenio.
Inicijativa A 11 podnosila je pritužbe u ovom postupku, a u oktobru 2022. godine i krivičnu prijavu protiv direktorke vrtića zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi. Međutim, po ovoj krivičnoj prijavi nikada nije postupano iako je u međuvremenu Poverenica utvrdila diskriminaciju ove dece zbog političke pripadnosti članova njihovih porodica.
Za unapređenje stanja u oblasti zaštite ekonomskih i socijalnih prava, neophodne su sistemske promene koje će uzeti u obzir položaj najugroženijih, uključivati perspektivu najugroženijih u procese donošenja odluka o predlozima zakona i javnih politika i koje će dovesti do toga da praksa upravnih i sudskih organa bude usaglašena sa obavezama koje Republika Srbija ima u pogledu sprovođenja Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Inicijativa A 11 nastavlja svakodnevni rad ne samo na dokumentovanju svih praksi u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, već i na kontinuiranom zalaganju za promene. Prava na socijalnu zaštitu, rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i adekvatno stanovanje moraju da budu prioriteti rada svakog javnog organa, što u Republici Srbiji nažalost – i uprkos postojanju svakodnevnih prava, gotovo niko ne shvata ozbiljno.
Celokupan izveštaj možete da preuzmete OVDE.
Naslovna fotografija: Medija centar Beograd