Siromaštvo je složena pojava koja je istovremeno i posledica kršenja ljudskih prava i uzrok daljim povredama ljudskih prava. Upravo zbog toga, suzbijanje siromaštva bi trebalo da bude od prioritetne važnosti u svim nastojanjima da se građanima i građankama omogući uživanje ekonomskih i socijalnih i drugih ljudskih prava. Međutim, institucionalni okvir za borbu protiv siromaštva u Srbiji skoro da je nepostojeći – javne politike, kao što je ona koja bi se bavila socijalnom zaštitom ili ona koja bi se odnosila na smanjenje i borbu protiv siromaštva – ne postoje. Štaviše, diskriminatorni uslovi koji posebno ugroženim građanima otežavaju pristup socijalnim davanjima i drugim vidovima podrške koji bi mogli doprineti ublažavanju siromaštva, pokazuju kako i sistem socijalne zaštite doprinosi zapadanju u još dublje siromaštvo marginalizovanih građana.
Budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu nedovoljna su, a socijalna zaštita posmatra se kao „trošak“, a ne ulaganje u to da građani i građanke koji se suočavaju sa siromaštvom izađu iz njega. Ovakav odnos najjasnije ilustruje primer digitalnih sistema nadzora korisnika novčane socijalne pomoći, kao što je registar Socijalna karta, koji je doprineo smanjenju broja korisnika novčane socijalne pomoći za skoro 35.000.
Fiskalni savet u svom mišljenju na nacrt Fiskalne strategije za 2024. sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu ističe da Strategija „ne prepoznaje da je potrebna izdašnija i efikasnija socijalna politika, tim pre što visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava životni standard najsiromašnijih građana Srbije (umesto toga planira se smanjivanje izdataka za socijalna davanja u odnosu na BDP)“.
Ništa od ovoga nije slučajno, niti je ove probleme moguće rešiti preko noći. Za njihovo rešavanje potreban je radikalan zaokret. Međutim, sva je prilika da do takvog zaokreta neće doći i da će ljudi u situaciji siromaštva, umesto podrške radi ublažavanja posledica siromaštva, češće nailaziti na diskriminaciju u javnim politikama, propisima i primeni tih istih propisa.
Greške u pristupu koji država ima prema siromaštvu najjasnije ilustruje način na koji je regulisano pitanje novčane socijalne pomoći – davanja namenjenog onim pojedincima i porodicama kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Veliki broj korisnika (svi koji su radno sposobni ili im je većina članova porodice radno sposobna) ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć samo devet meseci u toku godine, jer Zakon o socijalnoj zaštiti polazi od pretpostavke da radno sposobni korisnici tokom tri meseca u godini mogu sami da ostvare neke prihode. Uprkos činjenici da ovi ljudi po pravilu ne mogu da nađu nikakav posao ni tokom trajanja tri meseca kada su socijalna davanja „na pauzi“, njima se pravo na novčanu socijalnu pomoć ukida, čime se ionako preniska ova vrsta pomoći efektivno smanjuje. Veliki broj ljudi kojima Inicijativa A 11 pruža pravnu podršku tokom ove pauze u primanju socijalne pomoći ne može da priušti ni najosnovnije potrepštine i zapada u dugove. Da apsurd bude veći, tokom ove pauze oni nemaju pravo ni na besplatan obrok preko narodne kuhinje, jer je to pravo rezervisano samo za korisnike novčane socijalne pomoći.
Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava je 2022. godine izrazio zabrinutost zbog nedovoljnih budžetskih izdvajanja za socijalnu zaštitu i nedovoljne pokrivenosti i iznosa socijalne zaštite, što podriva napore usmerene na smanjenje siromaštva. Komitet je, takođe, istakao da je neophodno da Srbija revidira uslove za ostvarivanje socijalnih davanja, kako bi uklonila one uslove koji su diskriminatorni prema posebno ugroženim kategorijama stanovništva.
Umesto da se rukovodi ovim preporukama, država godinama unazad smanjuje broj korisnika novčane socijalne pomoći, iako se potreba za socijalnim davanjima ne smanjuje. Drastično smanjenje broja korisnika uočeno je naročito nakon uvođenja sistema Socijalna karta. Od 226.897 korisnika u 2019. godini, do sadašnjeg broja od 176.580 korisnika, smanjen je njihov broj za 50.817. Sa druge strane, samo od 1. februara 2022. godine, što je jedan mesec pre početka primene Zakona o socijalnoj karti, do 1. avgusta 2023. godine taj broj je smanjen za 34.686.
Moguće je da postoje i drugi razlozi koji su uticali na smanjenje broja korisnika, ali je nesporno da se trend smanjenja broja korisnika značajno ubrzao uvođenjem registra Socijalna karta, koji je uveo automatizaciju odlučivanja u sistemu socijalne zaštite i praktično onemogućio brojne korisnike da nastave da koriste prava iz socijalne zaštite, uprkos činjenici da su i dalje u potrebi za ovom vrstom podrške. Uprkos brojnim pokušajima da dođemo da informacija o tome kako tačno sistem Socijalna karta funkcioniše, nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uporno odbija da dostavi informacije o tome.
Od početka primene Zakona o socijalnoj karti, nema nikakvog pomaka u položaju korisnika koje sistem Socijalna karta svrstava u one koji i dalje imaju pravo na socijalna davanja. Podrška i socijalna davanja koja primaju ostaju nedovoljni za preživljavanje. Obećanja predsednice Vlade Republike Srbije da će Socijalna karta „proaktivno“ uticati na one korisnike koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, a nisu podneli zahtev za ostvarivanje prava, kao i na povećanje iznosa novčane socijalne pomoći, ostala su nerealizovana.[1]
Čak i kada ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć, ta podrška im ne omogućava da izađu iz kruga siromaštva.
Novčana socijalna pomoć za pojedinca čini samo 41,96% prihoda koji je neophodan da bi se prešao prag rizika od siromaštva.
I ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć ostaju u začaranom krugu siromaštva i bez mogućnosti da sa socijalnom pomoći koju dobijaju žive dostojanstveno. Svaki rad uz primanje socijalne pomoći sankcionisan je gubitkom prava na novčanu socijalnu pomoć, a do nedavno smo svedočili tome da se čak i sezonski poslovi, iako po zakonu ne bi smeli, što je nadležno ministarstvo izmenilo tek na predlog Inicijative A 11.
O neadekvatnosti socijalnih davanja govori i odnos novčane socijalne pomoći i minimalne potrošačke korpe.
Novčana socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo (bez umanjenja i vremenskih ograničenja) nedovoljna je da zadovolji potrebe koje pokriva minimalna potrošačka korpa. Ona „pokriva“ tek nešto više od jedne trećine iznosa minimalne potrošačke korpe.
Nije novost da rast troškova života u Srbiji najteže pogađa najugroženije građane, odnosno one koji imaju najniže prihode. Zbog toga je značajno usklađivanje iznosa novčane socijalne pomoći sa rastom cena na tržištu. Zakonom o socijalnoj zaštiti je u čl. 87. stav 2 propisano da se osnovica za novčanu socijalnu pomoć usklađuje sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.
Međutim, čak je i ovaj rast, odnosno usklađivanje novčane socijalne pomoći sporije od rasta prosečne zarade, prosečne potrošačke korpe ili minimalne potrošačke korpe. Jednostavno, iako se ekonomski pokazatelji menjaju, iznos novčane socijalne pomoći ih ne prati i presporo se prilagođava rastu cena, što za posledicu ima da korisnici imaju efektivno sve manje novca na raspolaganju.
Stopa inflacije sa kojom se usklađuje novčana socijalna pomoć odnosi se na opštu stopu inflacije koja je značajno niža od stope inflacije koja se odnosi na cenu hrane. Zbog toga se troškovi života primaoca novčane socijalne pomoć i dalje efektivno povećavaju iz meseca u mesec. Takva situacija je već dugo realnost imajući u vidu da je još od avgusta 2021. godine pa sve do danas u Srbiji indeks potrošačkih cena hrane veći od opšteg indeksa potrošačkih cena.
Sa druge strane, za razliku od novčane socijalne pomoć koja se usklađuje sa inflacijom, sve penzije u Srbiji od 2020. godine usklađuju se po tzv. švajcarskoj formuli. To znači da se penzije usklađuju 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada jednom godišnje, svakog januara. Ovakvo usklađivanje pravičnije je, bolje je usklađeno sa troškovima životnog standarda, a inicijalni proračuni pokazuju da bi usklađivanje novčane socijalne pomoći po ovoj formuli povećalo i efektivni i nominalni iznos novčane socijalne pomoći i pružilo dodatnu podršku najsiromašnijima u borbi sa povećanjem troškova života. Na taj način bi se makar delimično i odgovorilo na problem neadekvatnosti socijalnih davanja.
Iako su i za sprovođenje ovog predloga za novi pristup indeksiranju iznosa novčane socijalne pomoći potrebne izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti, za koji nema naznaka da će se menjati u skorije vreme, koristimo ovaj Dan borbe protiv siromaštva da ilustrujemo koliko su neadekvatna socijalna davanja i još jednom da podsetimo da je obaveza Srbije da unapredi ovaj sistem i da obezbedi maksimalno raspoložive resurse radi progresivnog ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu.
______________
[1] Izjava predsednice Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić na Šestoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, 18. januar 2019. godine.