Građanke i građani Srbije poslednje tri godine na raspolaganju imaju specifičan mehanizam zaštite – Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Narodna skupština ratifikovala je Opcioni protokol 6. septembra 2023. godine i to nakon punih pet godina koje je Inicijativa A 11 provela u zagovaranju. Tek nam predstoji uvid u njegovu efikasnost i upotrebljivost, a sa tim i nužnost širenja znanja o postojanju ovakvog alata.
Opcioni protokol pruža mogućnost građankama i građanima Srbije da, po iscrpljivanju domaćih pravnih sredstava, zaštite svoja prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Osim pružanja pravnog leka u pojedinačnim slučajevima, Komitet UN svojom praksom može da pojasni i konkretizuje obaveze iz Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i olakša njihovu primenu pred domaćim upravnim i sudskim organima.
Ovaj mehanizam naročito je važno sredstvo u društvima pogođenim štetnim političkim odlukama, represijom i padom stepena zaštite prava. Budući da različite posledice trpe i građanke i građani Srbije, čemu svedoče i zvanični statistički pokazatelji i neposredna, dokumentovana iskustva, upravo se Opcioni protokol može pokazati kao presudan mehanizam zaštite. Naročito ukoliko se aktivira organizovano i pravovremeno.
Svedočimo potezima države koja ne preduzima korake na koje je zakon obavezuje kako bi siromašni, stambeno ugroženi i oni pogođeni beskućništvom imali adekvatne uslove za život. U vremenu ekonomske krize, koja je evidentna na globalnom i lokalnom nivou, svedočimo i pojavi da sve više radnica i radnika strepi za svoje poslove i/ili otežano nalaze posao, dok borba za radna prava ne pokazuje ni blizu dovoljne efekte.
Umesto interesa radnica i radnika, poslodavci (među kojima je i država, kao jedan od najvećih poslodavaca) prioritizuje profit generisan radnom eksploatacijom.
Sistem socijalne zaštite postoji koliko da održava one pogođene siromaštvom na rubu preživljavanja, bez ikakvih mogućnosti da svoju situaciju stabilizuju. Usluge socijalne zaštite su nedovoljne, a jednokratne reaktivne državne mere poput povremenih novčanih davanja ne rešavaju sistemske probleme ranjivih, već čine da njihova životna situacija bude potpuno ogoljena.
Jedna od najranjivijih grupa u društvu – Romi i Romkinje, konstantna su meta diskriminacije i govora mržnje. Ne nailaze ni na kakvu sistemsku podršku u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, rada, zdravstvene zaštite i stambenog zbrinjavanja, što su osnovna prava svih nas.
Upravo navedeni sistemski problemi i propusti pokazatelji su neophodnosti da se šira javnost upozna sa Opcionim protokolom. Ovaj mehanizam formalno služi za podnošenje grupnih ili/i individualnih predstavki pred Komitetom UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava i, kao takav, godinama je uspešno u upotrebi u više država Evrope. Međutim, OP ima i važnu ulogu u podizanju svesti o borbi za promene u društvu, u kreiranju važne sudske prakse koja je neretko oslonac drugima u borbi protiv strukturalnih izazova, kojih ne manjka.
Inicijativa A 11 izražava nadu da će Opcioni protokol, kao ključan sistemski i međunarodni mehanizam zaštite prava, zaživeti u Srbiji jer smo se za tu mogućnost dugo i naporno borili.
Kako je izgledao naš zagovarački put, zašto smo na njega krenuli i šta smo naučili detaljno smo obradili OVDE.
