Povodom usvajanja Zakona1 o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Inicijativa A 11 je, 25. septembra 2023. godine, organizovala debatu na kojoj je bilo reči o tome na koji način će ovaj dokument unaprediti zaštitu ovih prava za građane Srbije.
Najvažnija promena za građane, za šta se Inicijativa A 11 zalagala pet godina, je što će imati mogućnost da se obrate Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava ukoliko su im ova prava povređena, a nisu uspeli da dobiju zaštitu u domaćem pravnom poretku.
Na debati su, pored predstavnika Inicijative A 11, govorili ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Prijić, član Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Michael Windfuhr, predstavnica Tima UN za ljudska prava, Aleksandra Petrović i, u ime Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, Sonja Tošković.
Cilj debate je bio, kako je to na početku istakao Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11, da se nastave razgovori o tome kako da se taj instrument iskoristi kako bi se unapredilo razumevanje ekonomskih i socijalnih prava, kao i da se postigne dodatni impuls za unapređenje ekonomskih i socijalnih prava.
Ratifikacijom Protokola zaokružuje se sistem zaštite ekonomskih i socijalnih prava
Ministar Žigmanov je istakao da pristupanjem Opcionom protokolu naša država proširuje broj ugovora koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i u potpunosti zaokružuje sistem zaštite u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. „Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, na predlog A 11, pokrenulo inicijativu za potvrđivanje Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, što je rezultiralo usvajanjem Zakona o potvrđivanju ovog protokola u Skupštini Srbije 6. septembra ove godine“, istakao je Žigmanov prilikom podsećanja na proces koji je prethodio ratifikaciji protokola. On je dodao i to da potvrđivanje Protokola značajno doprinosi ostvarivanju univerzalnih ciljeva UN, kao i da se nada da će ovaj „korak“ prerasti u niz koraka za unapređenje ljudskih prava u Republici Srbiji.
Ministar je najavio izradu priručnika o primeni Opcionog protokola kao i organizovanje obuka za sve organe koji odlučuju o socijalnim i ekonomskim pravima i naglasio da je neposredna primena Pakta značajna za prevenciju kršenja ovih prava.
Član Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava Michael Windfuhr je takođe ukazao na značaj ratifikacije Protokola, istakavši da pojedincima i grupama pojedinaca otvara mogućnost zaštite ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava, u slučajevima kada u domaćem pravnom poretku nije obezbeđena zaštita. Podsećajući na to da je pre obraćanja Komitetu UN potrebno iscrpeti domaće lekove, kao i da to nisu uvek nužno pravni lekovi, niti isključivo sudski postupci (to može biti, na primer, i apliciranje za socijalni stan). Ukazao je i na mogućnost izricanja privremenih mera, u hitnim slučajevima, kako bi se, na primer, sprečilo prinudno iseljenje i nastupanje nenadoknadive štete. Windfuhr je posebno istakao da nakon ratifikacije Protokola stavovi Komiteta mogu značajnije da doprinesu javnim politikama i propisima koje države donose radi unapređenja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava.
Ratifikacija Protokola može da doprinese ujednačavanju prakse i sprečavanju povreda ekonomskih i socijalnih prava
Tatjana Prijić iz Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je navela da ta institucija (uz povremene izuzetke) prima najveći broj pritužbi koje se odnose na oblast rada i zapošljavanja, kao i da istraživanja koja ta institucija sprovodi pokazuju da građani smatraju kako su najviše diskriminisani u oblasti rada i zapošljavanja, a potom u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovanja – dakle, upravo u onim oblastima za koje je od izuzetne važnosti Pakt. Predstavnica Poverenika osvrnula se i na strateške parnice koje je pokretala ta institucija i istakla da ratifikacija Opcionog protokola može da doprinese ujednačavanju prakse pred domaćim organima.
Aleksandra Petrović iz Tima UN za ljudska prava je podsetila da su pojedine države ratifikaciju Protokola iskoristile da preispitaju usaglašenost domaćeg pravnog okvira sa međunarodnim standardima i da ispitaju dostupnost domaćih mehanizama zaštite. Ukazala je i na potrebu da se jačaju kapaciteti sudova, između ostalog, kako bi se doprinelo tome da se neposredno primenjuju međunarodni standardi. Podsetila je i na to da, ako domaći sistem funkcioniše, nema potrebe za aktiviranjem međunarodnog sistema zaštite, i da se u tome ogleda ključna preventivna funkcija Opcionog protokola.
Gledajući unapred, na period kada već bude bilo postupaka pred Komitetom, ona je ukazala na otvoreno pitanje kakvo će dejstvo imati i kako će se tretirati odluke Komiteta u Srbiji, te je istakla da može biti koristan primer Španije, gde se stavovi Komiteta smatraju pravno obavezujućim.
Sonja Tošković, govoreći u ime Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava, podsetila je na to da bi najpre trebalo informisati javnost o tome šta je ratifikacija Opcionog protokola. Osvrnula se i na praktična pitanja, poput koristi koje ishod postupka ima za samog pojedinca koji ga je pokrenuo, kao i na pitanje nadležnosti za sprovođenje odluka Komiteta.
Tokom diskusije skrenuta je pažnja na praktična i teoretska pitanja koja će se otvoriti početkom primene Opcionog protokola.
Nakon bezmalo pet godina ukazivanja zbog čega je važno ratifikovati Opcioni protokol, ratifikacijom tog instrumenta označen je početak novog perioda u kome će fokus biti na tome kako taj instrument može najbolje da se iskoristi za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava.
1Skupština Srbije je 6. septembra 2023. godine usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Pakt