Radnici i radnice u Srbiji 1. maj 2024. godine, Međunarodni praznik rada, dočekuju u izuzetno tržišno nestabilnoj i finansijski neodrživoj atmosferi, koja može da se opiše jednostavno kao nemaština.
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podseća da je u riziku od siromaštva skoro svaki peti građanin. Nasuprot tom poražavajućem podatku, novi podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je stopa zaposlenosti u prošloj godini bila 50,2 odsto – rast od zanemarljivih 0,7 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu.
Socijalni jaz sve je prisutniji globalno, ali i u našem društvu. I uprkos tome, država konstantno izbegava da se bavi ovim problemom.
Zvanična prosečna neto zarada u Republici Srbiji, prema poslednjim obračunatim podacima, iznosi 94.125 dinara i apsolutno je nerealna brojka s kojom izlaze državni organi. Čak i da zarađuju prosečnu zaradu, vrlo je teško zamisliti kako bi prosečan građanin (ili njegova porodica) „sastavio kraj s krajem“ u toku mesec dana s tim iznosom.
Zato je bitno glasno primetiti da je rub egzistencije za mnoge bliži nego što se čini. U najgorem položaju su korisnici novčane socijalne pomoći, koji su u svojevrsnom „začaranom krugu“ iz kog ne mogu da izađu. Novčana socijalna pomoć u Srbiji do tekućeg meseca iznosila je 11.445 dinara, a upravo je usklađena sa indeksom potrošačkih cena i iznosi 11.674 dinara po osobi – što je usklađenje koje čini ovu sumu samo 229 dinara većom.
Korisnici kojima je potrebna i ta mala suma pritom ne smeju da imaju bilo kakav konkretniji prihod da bi ostvarili pravo na istu. Time su prinuđeni da biraju – da li da rade i jedva preživljavaju ili da primaju socijalnu pomoć, te da opet jedva preživljavaju. Ovaj problem najčešće i najteže pogađa Rome i Romkinje u Srbiji, pokazuje iskustvo Inicijative A 11.
Osim što od svog rada ne mogu da prežive, građani koji su dodatno u marginalizovanim grupama trpe teret diskriminacije zbog boje kože, nacionalne pripadnosti, uzrasta, pola, fizičkih karakteristika, seksualne orijentacije, invaliditeta.
Romi i žene vode najtežu borbu protiv diskriminacije na radnom mestu. Afirmativne mere, novčane i druge stimulacije prilikom zapošljavanja neće eliminisati predrasude, stereotipe i mizoginiju. Čak ni veći stepen obrazovanja ne garantuje zaposlenje – i kad su najbolji kandidati za određenu poziciju, pripadnici i pripadnice marginalizovanih grupa taj posao često neće dobiti.
Inicijativa A 11 zato danas, 1. maja, apeluje na državu da što pre otpočne rad na donošenju novog Zakona o radu koji bi odgovorio potrebama svih radnika. Trenutna klima u kojoj živimo ne garantuje ništa osim kršenja ekonomskih i socijalnih prava građana i građanki Srbije.
Naglašavamo da su ovo naša svakodnevna prava i da naše dostojanstvo nije luksuz, već garantovano pravo.
U Beogradu, 1. maja 2024. godine