Povodom 9. avgusta, Svetskog dana siromašnih
Više od trećine stanovništva Srbije veoma teško ili teško sastavlja kraj sa krajem i preživljava od plate do plate, zvanični su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS, 2025). Dok se društvene nejednakosti neprestano produbljuju, sve je vidljivija politička manipulacija siromašnima u našem društvu, poručuje Inicijativa A 11 povodom 9. avgusta, Svetskog dana siromašnih.
Pozni letnji periodi u Srbiji rezervisani su za najave različitih mera neodržive, kratkoročne i neodgovorne socijalne politike koja se oslanja na jednokratna davanja i poneko obećanje. Tako je i ove godine, kad donosioci odluka najavama kupuju poverenje siromašnih i održavaju ih u konstantnom stanju straha i ugroženosti, što kao posledicu ima normalizaciju siromaštva.
Dok medijalna zarada u Srbiji iznosi 93.277 dinara neto (RZS, maj 2026), zvanični podaci pokazuju da je za podmirivanje celokupnih mesečnih troškova u domaćinstvu potrebno skoro 110.000 dinara – što je iznos koji obuhvata troškove hrane i pića, garderobu, komunalne i druge troškove, transport i druge aspekte svakodnevnog života (RZS, 2025).
Prema zvaničnim podacima, trećina domaćinstava u našoj zemlji ne može da priušti kraći odmor van kuće, a isti postotak ne može da podmiri neočekivani kućni trošak – što ukazuje ne izuzetno nizak životni standard. Svega 5,7 odsto domaćinstava tvrdi da nema problem da podmiri troškove stanovanja, što dokazuje da je stanovanje u Srbiji faktički nepriuštivo prosečnoj osobi.
Situacija je daleko gora u ranjivim grupama, pa je samo na ulicama Beograda nekoliko hiljada osoba u situaciji beskućništva, dok oni malobrojni koji žive u socijalnim stanovima ne mogu da priušte život ni u takozvanim povlašćenim uslovima.
Mere socijalne politike takođe su nedovoljne i ne ispunjavaju svoju svrhu. U Srbiji je oko 150.000 korisnika i korisnica novčane socijalne pomoći, koja u iznosu od svega 12.536 dinara po pojedincu nikako ne uspeva da olakša izlazak iz siromaštva – naprotiv. Ograničenja u pristupu uslugama socijalne zaštite aktivno isključuju najranjivije iz sistema, što dokazuju posledice primene Zakona o socijalnoj karti poslednje četiri godine. Više od 61.000 najsiromašnijih lišeno je socijalne pomoći samo zbog primene Socijalne karte, uz kontinuirano slabljenje podrške socijalnim radnicama i radnicima.
Zbog svega navedenog, ne možemo da kažemo da je Srbija država socijalne pravde. Uz nedostatak konkretnih strateških odluka i politika u cilju smanjenja siromaštva, može se zaključiti da trenutnu državnu politiku karakteriše ništa drugo do negiranje siromaštva i njegova zloupotreba.
Na promenama ka boljem moramo zajednički da radimo, kao društvo, što zahteva vreme i energiju, ali rezultira društvom u kom se jednako brine o svima i niko nije zaboravljen.
U Beogradu, 9. avgusta 2026. godine
