Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obustavio je postupak po pritužbi Inicijative A 11 protiv glavnog urednika TV Informer Dragana J. Vučićevića u vezi s njegovim nedavnim diskriminatornim tvrdnjama da su Romi počinili krađu na železničkoj infrastrukturi i doveli do obustave saobraćaja na dan studentskog protesta u Beogradu, 23. maja 2026. godine.
Vučićević je u programu 24. maja izjavio da „pripadnici romske nacionalne zajednice koji su tamo sa njima u zborovima, blokadama, oni koordiniraju svoje lopovske radnje, kradu bakar tačno tamo gde ovi dolaze pa blokiraju“, nakon čega je naš tim podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Povodom izjave urednika Informera, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 25. maja 2026. godine izdao upozorenje javnosti, u skladu sa čl. 33. stav 1 tačka 6 Zakona o zabrani diskriminacije u kom navodi da svako krivično delo ima ime i prezime, a ne nacionalnost, te da „ako je bilo krađe kablova ili ugrožavanja železničkog saobraćaja […], time treba da se bave policija, tužilaštvo i nadležna javna preduzeća na osnovu činjenica i dokaza“.
Osim toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u svom upozorenju istakao da je nedopustivo čitavu romsku zajednicu dovoditi u vezu sa kriminalom, kvarovima na prugama ili političkim blokadama jer takve generalizacije produbljuju predrasude, podstiču netrpeljivost i dodatno ugrožavaju ljude koji se već svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom.
Na kraju, Poverenik navodi da javni govor, a posebno onaj koji dolazi iz „medija sa velikim dometom“, mora biti lišen stereotipa, odgovoran, naročito kada se radi o nacionalnim manjinama.
Zbog upozorenja obustavljen postupak po pritužbi
Zbog činjenice da je, nakon ovih izjava urednika Informera, Poverenik izdao upozorenje za javnost, doneo je potom i zaključak kojim je obustavljen postupak po pritužbi jer smatra da je upozorenjem onemogućeno da se po istoj stvari vodi postupak po pritužbi i eventualno utvrdi postojanje diskriminacije romske nacionalne manjine.
Smatramo da je ovakva praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u nesaglasnosti sa ciljem Zakona o zabrani diskriminacije, jer se njome faktički onemogućava vođenje postupaka pred Poverenikom u slučajevima kada se institucija oglasi i samostalno osudi neki čin za koji proceni da je diskriminatoran.
Premda nije reč o novom zakonskom rešenju, Inicijativa A 11 je stava da ono nije u najboljem interesu građana i građanki koji trpe diskriminaciju, te da je neophodno ili promeniti samu odredbu Zakona o zabrani diskriminacije ili promeniti praksu Poverenika u pogledu slučajeva povodom kojih se izdaju upozorenje javnosti na osnovu čl. 33. stav 1 tačka 6 Zakona o zabrani diskriminacije. Značajno je naglasiti da u ovim slučajevima zapravo ne dolazi do utvrđenja da li je prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, jer je onemogućeno vođenje postupka po pritužbi.
Naime, Zakonom je propisano da Poverenik, između ostalog, ima i nadležnost da „upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije“, ali je opšti cilj Zakona o zabrani diskriminacije upravo zaštita građana od diskriminacije, dok je u tu svrhu uspostavljena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja kao svoju najvažniju nadležnost ima vođenje postupaka po pritužbama koje joj upućuju svi oni koji smatraju da su pretrpeli diskriminaciju.
Iako je svrha upozorenja za javnost značajna, ona ne može da zameni vođenje postupka po pritužbi, koji je objektivno snažniji mehanizam, niti bi upozorenja za javnost trebalo široko koristiti u slučajevima u kojima se konkretnom radnjom određenog lica neko diskriminiše – najčešći i tipični slučajevi su upravo oni u kojima se upozorenjima može govoriti o trendovima, a ne konkretni slučajevi koji „imaju ime i prezime“.
S druge strane, u Zakonu navedeni teški oblici diskriminacije većinski imaju kolektivne implikacije. To su, primera radi, propagiranje diskriminacije putem javnih glasila, trgovina ljudima, segregacija, genocid, etničko čišćenje ili njihovo propagiranje, diskriminacija po više osnova i ona koja se vrši u dužem vremenskom periodu prema istom licu ili grupi lica.
Osim već navedenih, u prilog argumentaciji da je neophodno vrlo restriktivno izdavati upozorenja javnosti ukazuje i činjenica da se aktuelnim izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije ovo pitanje nije adresiralo – osnovi za obustavljanje postupka po pritužbi nisu precizirani na način da se izbegnu slučajevi u kojima je zbog upozorenja javnosti onemogućeno vođenje postupka po pritužbi.
Na kraju, činjenica je da glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević nije i po svoj prilici neće snositi posledice za javno izrečene diskriminatorne stavove o Romima i Romkinjama – štaviše, moglo bi se zaključiti da ovako nekaženjena diskriminacija i stigmatizacija u medijima može samo dati dalji podstrek za neke buduće slične slučajeve.
Naime, ovakvo postupanje Poverenika olakšava put svim akterima koji imaju da diskriminišu ranjive grupe, jer su svesni da lako mogu biti lišeni odgovornosti za širenje diskriminatornih stavova.
U Beogradu, 13. jula 2026. godine
