Štetan uticaj digitalnih i AI alata na ranjive grupe građana, kršenja prava mahom migrantskih radnika, uz sve slabiju primenu zakona prema stranim investitorima u Srbiji samo su neki od zaključaka koje je Radna grupa za biznis i ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama objavila u novom izveštaju, nakon posete Srbiji oktobra prošle godine.
Ovo telo, koje potpada pod „specijalne procedure“ Saveta za ljudska prava UN, nadležno je za promovisanje, diseminaciju i implementaciju rukovodećih načela o biznisu i ljudskim pravima u zemljama članicama, a čine ga nezavisni i iskusni stručnjaci u oblasti ljudskih prava.
Nakon posete i prikupljanja dodatnih podataka do kraja aprila 2026. godine, Radna grupa je sačinila izveštaj o stanju ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti u Srbiji, uključujući velike razvojne projekte, radna prava, položaj posebno ugroženih grupa, nove tehnologije, nadzor nad poslovanjem i pristup delotvornom pravnom leku. Značajan deo izveštaja obuhvataju saznanja i preporuke ovih stručnjaka o krucijalnim problemima koje Inicijativa A 11 istražuje i dokumentuje godinama unazad u cilju zaštite prava ranjivih grupa.
Strane investicije iznad zakona: Slučaj Linglong i radna eksploatacija
Jedan od najalarmantnijih delova izveštaja odnosi se na položaj migrantskih radnika, čiji broj u Srbiji kontinuirano raste usled promena na tržištu rada, izmena Zakona o zapošljavanju stranaca iz 2023. godine i povećane potražnje povezane sa pripremama za Expo 2027, naročito u građevinarstvu, ugostiteljstvu, uslugama i transportu. Fokus je ponovo na fabrici Linglong u Zrenjaninu.
Nakon već dokumentovanih navoda o teškim zloupotrebama prava stranih radnika u fabrici Linglong 2021. godine, Radna grupa je primila dodatne informacije iz juna 2025. godine koje ukazuju na ponavljanje sličnih obrazaca. Shodno tim informacijama ističu da se radnici zaposleni preko posrednika suočavaju sa oduzimanjem pasoša po dolasku, dugovima za troškove zapošljavanja do 10.000 dolara, kašnjenjem plata i neplaćenim prekovremenim radom, kao i zastrašivanjem i pretnjama u slučajevima javnog istupanja koji se odnose na navedene situacije.
Ovi navodi dodatno potvrđuju zabrinutost Radne grupe zbog slabog državnog nadzora, na šta je u više navrata proteklih godina upozoravala i Inicijativa A 11.
U izveštaju se posebno ukazuje na to da, iako inspektori imaju ovlašćenje da vrše nenajavljene kontrole, to ovlašćenje se retko koristi – naročito u odnosu na strane kompanije.
Eksperti takođe ukazuju da fokus Vlade na privlačenje i zadržavanje stranih investicija može stvoriti institucionalnu uzdržanost u strogoj primeni radnih standarda, naročito kada bi kašnjenja ili sankcije mogle uticati na projekte visokog ekonomskog ili političkog značaja.
Digitalizacija socijalne pomoći i ugrožavanje prava na privatnost
U domenu novih tehnologija, Radna grupa je izrazila zabrinutost zbog odsustva obaveze sprovođenja procene uticaja na ljudska prava pre nabavke i primene tehnologija, uključujući sisteme veštačke inteligencije.
Kao posebno relevantan primer navodi se digitalizacija socijalne zaštite kroz Zakon o socijalnoj karti iz 2022. godine.
Od uvođenja sistema je oko 25 odsto korisnika (prema novim podacima Inicijative A 11 – više od 60.000 građanki i građana), izgubilo pristup socijalnoj pomoći, često usled netačnih ili pogrešno klasifikovanih sistemskih podataka. Kao primer posebno pogođene grupe navode se sakupljači sekundarnih sirovina romske nacionalnosti, čiji su neformalni prihodi, prema nalazima iz izveštaja, mogli biti pogrešno evidentirani kao redovne zarade.
Naglašava se da je ovaj zakon osporen pred Ustavnim sudom, te da Ministarstvo za rad nikada nije dalo pristup algoritmu i izvornom kodu Socijalne karte. Podsećamo da je postupak pred Ustavnim sudom pokrenula Inicijativa A 11.
Sistemska isključenost žena i Roma na tržištu rada
Izveštaj mapira duboke ekonomske i socijalne nejednakosti u pogledu položaja žena na tržištu rada, kao i romske nacionalne manjine. Većina Romkinja i Roma se suočava sa preprekama u pristupu formalnom zaposlenju i u velikoj meri se oslanja na neformalni rad, koji pruža minimalnu socijalnu zaštitu. Mnogi su angažovani u rizičnim neformalnim poslovima, poput sakupljanja sekundarnih sirovina i građevinskih radova, često bez pristupa radnim pravima i socijalnim davanjima.
Osim toga, mnoga romska naselja ostaju van formalnih urbanističkih planova, dok pojedini razvojni projekti prete njihovim uklanjanjem ili iseljavanjem bez smislenog učešća pogođenih zajednica u odlukama koje se tiču njihovog zemljišta i stanovanja, te bez obezbeđivanja adekvatnog alternativnog smeštaja.
Izveštaj potvrđuje ono što organizacije civilnog društva, sindikati i drugi ponavljaju godinama – inspekcije rade ispod svakog kapaciteta dok se država fokusira na privlačenje i zadržavanje stranih investicija po cenu rušenja radnih standarda.
Takav pristup, navodi se u izveštaju, dodatno slabi zaštitu radnika i otežava pristup pravnom leku.
Značajan deo izveštaja odnosi se i na rad Zaštitnika građana u pogledu delotvornosti ove institucije i njene spremnosti da javno reaguje na povrede ljudskih prava povezane sa poslovnim aktivnostima – uključujući i slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu. Radna grupa ocenjuje da se Zaštitnik građana, uprkos formalnom mandatu, čini uzdržanim u nastojanju da utiče na nezakonite državne prakse.
Radna grupa je Srbiji preporučila niz mera, uključujući uvođenje obavezne dužne pažnje u oblasti ljudskih prava za sva preduzeća koja posluju u Srbiji, jačanje inspekcijskog nadzora, programe pravne pomoći i informisanja za migrantske radnike. Naglasila je potrebu za merama za unapređenje položaja žena i Roma, donošenje nacionalnog akcionog plana o biznisu i ljudskim pravima, kao i uspostavljanje formalnih mehanizama za rano i smisleno učešće zajednica pogođenih velikim razvojnim projektima.
Ceo izveštaj dostupan je OVDE.
