Portal Zdravitas, zamišljen kao baza različitih podataka o deci školskog uzrasta, samo je privremeno na pauzi, uz bojazan prosvetnih radnika da će priča o problematičnom prikupljanju osetljivih podataka od septembra 2025. ponovo biti aktivirana.
Ovo je jedan od zaključaka sa panela o Zdravitasu, koji je Inicijativa A 11 organizovala 29. januara u sklopu Nedelje privatnosti, višednevnog programa “Partnera Srbija” posvećenog zaštiti podataka o ličnosti i digitalnim tehnologijama.
Na panel diskusiji u Prostoru Miljenko Dereta učestvovali su stručni sagovornici i sagovornice iz različitih sektora, koji su razmenili do sada dostupne informacije i iskustva o Zdravitasu i izneli mišljenja o politikama države koje su više fokusirane na “šminkanje” umesto na regulisanje konkretnih problema i situacija u našem društvu.
Kako je rekao potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nikola Ćurčin, Zdravitas je možda nastao iz realne potrebe da se radi na fizičkoj spremi i sposobnosti dece, koja je niža iz godine u godinu. Međutim, umesto da se nađe izvodljivo rešenje kroz državni sistem – koji bi deci ponudio dostupne opcije sporta, Zdravitas nas vodi ka besmislenom unošenju podataka.
“Pošto je politika u našoj zemlji kombinacija neoliberalnog i neokonzervativnog modela, koji želi da prebaci svu odgovornost na poreske obveznike, donosioci odluka su zaključili da nemaju para da poprave i izgrade sale za fizičko i drugu infrastrukturu, već će se okrenuti jeftinijoj, bržoj verziji – nastavnici fizičkog će meriti i unositi podatke, prenositi ih roditeljima i potom preporučiti da ta deca, recimo, idu privatno na plivanje ili drugi sport. Pritom neke škole, kao što znamo, imaju bazene, dok druge nemaju ni vagu za merenje”, rekao je Ćurčin, inače nastavnik u srednjoj školi.
Izrada platforme Zdravitas je, podsetimo, ugovorena tenderom Kancelarije za IT i elektronsku upravu prošlog leta, kad je posao vredan 42 miliona dinara sa PDV dobila grupacija firmi, uključujući Saga DOO. Zamišljena je kao baza kojom rukovodi Ministarstvo prosvete, a koju bi popunjavali prosvetni radnici na osnovu rezultata različitih merenja đaka u školi. Predviđeno je prikupljanje velikog broja podataka, pa i osetljivih zdravstvenih podataka, a sve u nameri države da stvori bazu koja bi služila za planiranje strategija i razvoj politika.
Sve je formalno ugovoreno bez da je ikakva diskusija vođena u javnosti, te su prosvetni radnici, a potom i roditelji, stavljeni pred svršen čin. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izašao je sa saopštenjem u kom tvrdi da saglasnost za obradu podataka nije potrebna jer se obrada radi u skladu sa zakonom, što je naišlo na snažnu negativnu reakciju.
U škole je, ispričao je Ćurčin na panel diskusiji, stigao mejl ministarke prosvete kojim se naređuje radnicima da izvade lični elektronski sertifikat i stupe u obuke za Zdravitas. Prosvetni radnici su se pobunili jer su već opterećeni administrativnim poslovima, što ukazuje na postojeći problem u prosveti – forma ispred suštine.
“Takođe, nastavnici su godinama učeni da vode račune o zaštiti podataka dece, o traženju saglasnosti, na tome se radilo. Odjednom, država od vas traži da to prekršite, a vi znate da će otpor roditelja biti ogroman. Kao sindikat, mi smo se obratili Povereniku i okrenuli se radnom pravu, zaključujući da bez radnog naloga apsolutno ništa nećemo da preduzimamo. Trenutna situacija je da, ako se usvoje izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, oni će nam ubaciti aktivnosti u vezi sa platformom direktno kao obavezu i nećemo imati mehanizam zaštite. Sad su nas spasili roditelji i studenti, uz najave da će se Zdravitas ‘pretvoriti’ u rubriku u sklopu esDnevnika”, zaključio je potpredsednik NSPRS na panelu Inicijative A 11 i Partnera Srbija.
Roditeljima je cela priča komunicirana haotično i nejasno, što je dovelo i do lošeg prijema i otpora. Kako je prisutnima rekla urednica portala Bebac Jelena Ćirić Nikolić, roditelji od starta nisu dobili konkretne informacije o svrsi platforme ni od direktora, ni od nastavnika, što je moglo da se dogodi jer ni oni sami nisu bili najbolje upućeni.
“Informacije i dezinformacije su se brzo širile. Rečeno je da se pristanak putem običnog papirića daje kako bi roditelji mogli da prate te prikupljene podatke i razvoj dece – pojedini roditelji su čak overavali kod notara svoje izjave da ne daju nikakav pristanak na nešto o čemu gotovo ništa ne znaju, a pretilo se i tužbama. Sigurno je da se sada roditelji nisu potpuno primirili, iako je negde komunicirano da je Zdravitas stopiran”, navela je Jelena Ćirić Nikolić.
Zdravitas je samo jedan primer sistemskog rizika koji država stvara kad razvija i implementira tehnološka rešenja. Kako je pojasnio koordinator digitalnih politika SHARE Fondacije Bojan Perkov, svakodnevno svedočimo različitim rizicima poput razvoja izvesnih portala, platformi i sistema, pod parolom – digitalizacija po svaku cenu.
“Ne kreće se od temelja, ne sagledava se da li imamo resurse i način na koji ćemo to sprovesti, da li je zamisao i namera dobra. Razvija se u hodu, uz snalaženje i bez garancija da su ljudi koji treba da upravljaju digitalnim sistemima opremljeni i potkovani. Mi, kao država, generalno imamo slabe kapacitete kad govorimo o informacionoj bezbednosti, te ne čudi da za teritoriju cele Srbije u ovom trenutku imamo svega dva inspektora pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Pritom imamo nekoliko hiljada IKT sistema od posebnog značaja”, naveo je Bojan Perkov.
Dodao je da je analiza rizika koja se odnosi na Zdravitas urađena uz izvestan trud, ali je frapantno da se ustanovilo da je rizik za kompomitovanje delova sistema u svakom od aspekata – nizak.
“Nemoguće je da ni u jednom delu tog sistema ne postoji bar umereni rizik, što navodi na zaključak da izrađivač procene nema ideju o stvarnim problemima s kojima se suočavaju prosvetni radnici, imaju li kompjutere, u kakvom su stanju”, zaključio je Perkov na panel diskusiji u okviru Nedelje privatnosti.
U celoj priči ponovo u prvom planu nije bila najbitnija oblast kad se govori o deci, a to su prava deteta i njihov najbolji interes. Pravnik i nekadašnji zamenik Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić stoga je podsetio na obavezu Srbije po ratifikovanoj Konvenciji o pravima deteta UN i odgovornost koju svi u sistemu imaju da maksimalno zaštite dete u fokusu nekog procesa.
“To je pravni standard i, kao i svaki drugi, nije decidno definisan i primenjuje se u pojedinačnim situacijama, kao što je Zdravitas. Moramo da posmatramo sve u sintezi, pravo deteta na participaciju – koja je ovde potpuno izostala. U slučaju Zdravitasa može se reći da govorimo o pravu na obrazovanje, ali i pravu na zdravstvenu zaštitu, ali sveobuhvatno gledano zaštita podataka o ličnosti je ništa drugo do pravo na privatnost i porodični život. To što u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti postoji pravni osnov i nešto na šta se Poverenik pozvao – da ne treba da postoji saglasnost, nije dobra stvar. Participaciju moramo da posmatramo dosta šire nego sada, a ovde je nema“, rekao je Dakić, uz zaključak da smo generalno u situaciji da neko iz najviše vlasti dovodi u pitanje pravo dece da odlučuju da li će, na primer, izaći na ulicu da odaju počast 15 poginulih u Novom Sadu.
Inicijativa A 11 godinama unazad prepoznaje različite, ali povezane obrasce uvođenja invazivnih tehnologija i njihovu primenu u javnom sektoru. Prvenstveno se kreće od “testiranja” ovih tehnologija na najslabijima, ali kako je i zaključila programska menadžerka u Inicijativi A 11 Milica Marinković, sad je došao na red Zdravitas, odnosno podaci o još jednoj ranjivoj kategoriji.
“Poslednjih godina pratimo uvođenje registra Socijalna karta. Sve počinje s obećanjem i namerom nadležnih organa da se ide ka većoj efikasnosti, ali i praksi vidimo samo veće administrativno opterećenje i kontrolu. Socijalne karte se odnose na ljude koji su u najtežem materijalnom položaju, gde zaključujemo da ono što nam predstavnici vlasti nude kao poboljšanje nije isto što mi vidimo. Ovaj zakon i registar rezultirao je da na desetine hiljada ljudi ostane bez novčane socijalne pomoći, te da se još više produbi rupa siromaštva, ali od resornog ministarstva slušamo kako je sistem vrlo efikasan i velike uštede su sprovedene. Da li na najsiromašnijima treba da sprovodimo uštede? U slučaju Zdravitasa postojala je glasna reakcija javnosti koja je uključivala više društvenih aktera, dok se u slučaju Socijalne karte to nije desilo. Sad, doduše, nema reakcije drugih institucija koje bi mogle da igraju značajnu ulogu u kontroli i uvidu”, iznela je Marinković.
Sagovornici su se složili da Zdravitas ne pomaže ni prosvetnim radnicima, ni roditeljima, budući da ne rešava sistemske probleme u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti dece. Sistem bi bio mnogo efikasniji kada bi svaka škola imala dovoljno kadrovskih kapaciteta i opreme, besplatne udžbenike i njihov smanjeni obim za nastavu, kako deca ne bi nosila teške torbe i učila da u našem društvu svaki korak uvek mora da ide nekim težim, neodgovarajućim putem uštede na njima, kao ranjivoj grupi.
Takođe, država mora da shvati da ne može da uvodi inovacije mimo bilo kakve javne diskusije, budući da ne rizikuje samo privatnost podataka svojih građana, već i poverenje, kog (opravdano) već dugo nema, a čini se da ga, bez temeljne društvene promene, neće ni biti.
Ostatak programa Nedelje privatnosti pogledajte OVDE, a detaljnije o radu Inicijative A 11 saznajte na zvaničnom sajtu.