Priručnike za inicijative u zajednici „Niko bez doma!“ i „Ko radi rad?“ predstavili su juče autorka priručnika Ana Vilenica, Miloš Vučković, urednik portal Radnik.rs i Aleksa Petković, aktivista Združene akcije Krov nad glavom i Ne davimo Beograd.
Priručnici sumiraju aktivistička znanja nastala u različitim kontekstima i borbama za pravo na stanovanje i pravo na rad.
Oba priručnika se sastoje iz tri dela: prvi objašnjava pojedine uzroke stambenih problema („Niko bez doma!“), odnosno poteškoće vezane za rad („Ko radi rad“) u podstandardnim naseljima; drugi opisuje „taktike i metode za samoorganizovanje u borbi za adekvatno stanovanje“; a treći predlaže alternative.
Deo priručnika je zasnovan na razgovorima sa ugroženima nastalim tokom terenskog rada, dok se drugi bazira na iskustvima lokalnih i internacionalnih organizacija.
Aleksa Petković je govorio o različitim situacijama sa kojima se susretala Združena akcija Za krov nad glavom tokom dve godine postojanja:
„Slučaj naselja Trudbenik je dobar primer. Odbrana tog naselja se odvijala pre nego što je nastala Za krov nad glavom. Ljudi u Trudbeniku imaju zajedničku istoriju, zajedno su prošli dugotrajni štrajk, i to je iskustvo koje ih je zbližilo. Njima nije strano da se organizuju sastanci na kojima se pretresaju aktuelna dešavanja i problemi“.
Petković je pomenuo protest Stop rušenju ljudskih života, čiji je cilj takođe bio da se povežu ljudi i zajednice ugroženi po različitim osnovama:
„Da pokušamo da nastavimo zajedno, da delujemo zajedno, da se pravi zajednički front. Mi kratkoročno ljudima možemo da pomognemo, ali uvek ostaje pitanje šta će biti za par meseci“.
Priručnici su pre svega namenjeni ugroženim zajednicama, a pisani su sa namerom da se doprinese formiranju samih zajednica i njihovom solidarnom umrežavanju. „Voleli bismo da povežemo borbe koje predstoje, borbe koje traju i one koje su se i završile“, kako je izneo Petković.
Borba se iz polja rada izmestila u polje društvene reprodukcije – što vidimo kroz borbe za stanovanje, za čistu vodu, itd, rekla je Vilenica.
Takvih borbi će biti sve više, i korisno je da se u njima ne počinje od nule. Predstavljeni priručnici u tom smisli predstavljaju jedan od mogućih doprinosa otporu, sigurno nesavršen, i nikako jedini.
„Proces je spor i ne znam da li ga radimo dobro. Učimo u hodu“, izjasnio se Petković.
Vilenica je naglasila da nema nameru niti ambiciju da se bilo koji autor ili organizacija predstavi kao autoritet na temu date problematike. „Sama forma izdanja, nažalost, ograničava takvu nameru, jer priručnici nastali u okvirima projekata po pravilu nisu pojavni oblik grasroot pokreta, nego pristup odozgo“. Kako Vilenica objašnjava:
„Ja mislim da smo mi svi u nevolji. Moja motivacija da se bavim ovim nije da ‘pomažem’ – ja želim da se ovo društvo suštinski promeni, i za mene, i za moje dete, i za sve ljude. Ovo je mini korak u tom pravcu. Ne znam da li smo uspeli išta da doprinesemo, ali to nam je bila namera“.
Prikazane alternative su, kažu govornici, nastale u konkretnim i specifičnim kontekstima, zbog čega se ne mogu jednostavno preslikavati i koristiti kao recept. Primera radi, stambeno planiranje iz lokalne zajednice ne postoji kod nas kao praksa a zadrugarstvo je teško ostvariti. One koje nisu praktično primenjive ipak možda mogu poslužiti kao inspiracija. Pre svega:
„Mi moramo da se ponovo naviknemo na ideju da je privatno vlasništvo najnesigurniji oblik vlasništva. Zato mislim da dolazi vreme novih kolektivnih modela promišljanja stanovanja“.
Priručnici su nastali u okviru projekta „Listen, Learn, Act: Collaborative for Roma Inclusion“, koji Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11 realizuje uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
Izvor: mašina.rs