„U reagovanju na Covid-19, siromašni širom sveta su iznevereni,” kaže ekspert UN za ljudska prava

„U reagovanju na Covid-19, siromašni širom sveta su iznevereni,” kaže ekspert UN za ljudska prava

ŽENEVA (22. april 2020) – Način na koji su mnoge vlade reagovale na Covid-19 imao je katastrofalan efekat na ljude koji žive u siromaštvu, izjavio je specijalni izvestilac UN za ekstremno siromaštvo i ljudska prava Filip Alston. „Iako su u mnogim slučajevima usvojene dalekosežne izmene javne politike i paketi finansijske podrške ogromne vrednosti, najugroženiji su iznevereni ili isključeni”.

„Politika mnogih država odražava filozofiju socijalnog darvinizma, koja daje prednost ekonomskim interesima najbogatijih, dok malo toga radi u korist onih koji vredno rade na pružanju osnovnih usluga ili koji nisu u stanju da se izdržavaju,” rekao je Alston.

Covid-19 bi mogao da gurne u siromaštvo još preko pola milijarde ljudi, upozorio je. Međunarodna organizacija rada procenjuje da će u toku narednih meseci ugašeni poslovi dostići ekvivalent skoro 200 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, dok bi izgubljeni prihodi ove godine mogli da dostignu 3,4 biliona američkih dolara.

„Ova kriza nesrazmerno pogađa siromašne ljude, koji imaju veću verovatnoću zdravstvenih komplikacija, žive u pretrpanim stanovima, nemaju sredstava da duže vreme ostanu kod kuće, i rade na slabo plaćenim poslovima, što ih primorava da biraju između gubitka zdravlja i gubitka prihoda,” rekao je Alston. „U moralnoj izdaji epskih razmera, većina država čini premalo da zaštiti one koji su najugroženiji ovom pandemijom”.

„Vlade su zaustavile funkcionisanje čitavih država, a da pri tome nisu uložile ni minimalne napore da omoguće ljudima da prežive,” istakao je Alston. „Mnogi siromašni žive od danas do sutra, bez ušteđevine ili viška hrane. I naravno, beskućnici jednostavno ne mogu da ostanu kod kuće”.

U Kini, koju je posetio 2016. godine, nakon čega je podneo izveštaj Savetu za ljudska prava, stavljanjem 60 miliona ljudi u karantin suštinski su obustavljene socijalne usluge, a siromašni su prepušteni sami sebi.
„Nakon što su milione ljudi zatvorile u kuće bez ikakvog plana, neke vlade su reagovale neopravdanim i kontraproduktivnim nasiljem prema ljudima sa niskim dohotkom koji su bili prinuđeni da izađu iz kuća da bi preživeli,” rekao je specijalni izvestilac.

„Iako su mnoge države preduzele značajne inicijative poput direktnih novčanih davanja, suspenzije prinudnih iseljenja i pokrivanja zarada zaposlenih upućenih na neplaćeno odsustvo, mere podrške su uglavnom bile potpuno neadekvatne, a najugroženije stanovništvo je zanemareno. To je surovo, nehumano i kontraproduktivno, jer ih primorava da nastave da rade u nebezbednim uslovima, čime se ugrožava zdravlje svih.”

U Sjedinjenim Državama, gde je Alston procenio stanje u izveštaju iz 2018. godine podnetom Savetu za ljudska prava, državnim paketom pomoći su privremeno prošireni programi za nezaposlene, ali su isključeni radnici bez dokumenata i neformalno zaposleni, koji plaćaju porez.
Iako postoje alternativne opcije, mnoge države ugrožene ljude i dalje lišavaju slobode u pritvoru, zatvoru i imigracionom pritvoru, u pretrpanom prostoru i bez adekvatne zdravstvene zaštite. Za neke će to biti smrtna presuda.

Zbog Covid-19, izašle su na videlo i dramatične nejednakosti među državama. „Dok se u nekim državama kriva zaravnjuje, koronavirus će izazvati haos u siromašnijim državama. Bogatije države treba da upute direktnu podršku vladama kojima je potrebna, da obustave naplatu ili otpišu spoljni dug, i da prekinu monopol nad medicinskom opremom i testovima na koronavirus,” istakao je Alston. „Napad na Svetsku zdravstvenu organizaciju u trenutku kada je multilateralna saradnja od suštinske važnosti je neopravdan, sraman i potpuno kontraproduktivan,” dodao je.

„Ova pandemija je obelodanila propast sistema socijalne zaštite u mnogim državama,” rekao je Alston. „Iako su neke vlade usvojile dalekosežne mere koje su ranije otpisivale kao nerealne, većinu programa čine kratkoročne mere za premošćavanje situacije, kojima se samo kupuje vreme, umesto da se rešavaju ogromni izazovi koji će još dugo biti prisutni. Sada je vreme za dublje strukturne reforme koje će zaštititi stanovništvo u celini i graditi otpornost na putu ka neizvesnoj budućnosti,” zaključio je.