Povodom Svetskog dana beskućnika, Inicijativa A 11 podseća na brojne povrede prava na adekvatno stanovanje koje mnoge građane i građanke vode ka beskućništvu i daljem ugrožavanju njihovih garantovanih prava.
Neadekvatno rešavanje problema najranjivijih grupa – Roma, interno raseljenih lica, izbeglica i osoba sa invaliditetom – dodatno produbljuje postojeću stambenu krizu i mnoge ostavlja u riziku od prinudnih iseljenja i beskućništva.
Romi i Romkinje i dalje predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u pogledu pristupa adekvatnom stanovanju. Stanovnici bezmalo 600 neformalnih romskih naselja žive u stalnom strahu od prinudnih iseljenja, u nebezbednim i nehumanim uslovima, bez pristupa osnovnim uslugama i ljudskim pravima.
Zbog neodrživog sistema socijalnog stanovanja, u strahu od prinudnog iseljenja žive i brojni korisnici socijalnih stanova. Dugovi nastali usled previsokih troškova stanovanja mnoga domaćinstva ostavljaju u riziku od prinudnog iseljenja koje bi ih pretvorilo u beskućnike. O neodrživosti sistema socijalnog stanovanja u Srbiji dovoljno govori podatak da mnogi korisnici socijalnih stanova dobijaju račune koji su viši od njihovih ukupnih mesečnih primanja. Njihov položaj dodatno otežava obaveza plaćanja poreza na imovinu koji su od 2014. godine dužni da plaćaju i korisnici socijalnih stanova i stanova namenjenih za stanovanje izbeglica i interno raseljenih lica. Ustavnom sudu je još 2015. godine podneta inicijativa za ocenu ustavnosti ove odredbe, ali odluka još uvek nije doneta.
Stambena ugroženost izbeglica dodatno je pogoršana zbog diskriminacije prilikom utvrđivanja iznosa poreza. Poreska olakšica u vidu umanjenja poreza do 50% – takozvani poreski kredit koji se odobrava svakom poreskom obvezniku za objekat u kome stanuje, bez obzira na visinu prihoda – izbeglicama nije dostupan, bez obzira na težinu situacije u kojoj se nalaze. Poslednju ustavnu žalbu podnetu ovim povodom Ustavni sud je odbacio sa obrazloženjem da se radi o „neznatnom novčanom oštećenju“.
Brojne teškoće sa kojima se pripadnici ugroženih grupa suočavaju u oblasti stanovanja nisu posledica nedovoljnih resursa, nego nepoštovanja zabrane diskriminacije i načela socijalne pravde.
Zbog toga podsećamo državu na njene obaveze preuzete ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno otpočne pripreme za rešavanje nagomilanih problema u oblasti stanovanja.