Sa Majskih susreta 2025
Siromaštvo je u našem društvu toliko normalizovano da je vidljivo na svakom koraku – od ucenjivanja siromašnih, ali i zaposlenih kojima se preti da će ostati i bez korice hleba ako se pobune, preko stava da je plata od 1.000 evra dovoljna za dostojanstven život.
Vlasti je u interesu da vlada narativ kako nam je dobro, dok je svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva, jedan je od zaključaka sa tribine Inicijative A 11, održane na nedavnim Majskim susretima u Beogradu.
Vrlo je optimistično što su se radna prava i pitanje standarda, kao i mogućnosti generalnog štrajka, potegla s studentskim i građanskim protestima, složili su se učesnici diskusije u petak, 30. maja u kafe-baru 16 u Beogradu. Kad govorimo o radnim pravima u Srbiji, smatra urednik portala Mašina Marko Miletić, poražavajuće je da zaposleni ljudi ne mogu da sastave kraj s krajem, da nemaju pisane ugovore i pravo na sindikalno organizovanje, što je slučaj sa mnogim sezonskim radnicama i radnicima, ali i drugim zaposlenima mimo Zakona o radu. I Zakon o radu i Zakon o štrajku su, kaže, izuzetno problematični i dobro je što su sad konačno u fokusu javnosti.
„Vlasti su tradicionalno povezane s ekonomskim elitama koje imaju svoje interese i održavaju tu vlast na mestu, gradiće taj narativ kako nam je jako dobro i imamo rast BDP-a, a to suštinski prosečnim ljudima ništa ne znači. Govoriće nam kako imamo sve veću i razvijeniju srednju klasu – u nju, recimo, ubrajaju građane koji sad protestuju, međutim to su sve nekakve lepe slike koje žele da pošalju i stvore iluzije. Istovremeno, koliko nas ovde može da ide na zimovanje i na letovanje u toku godine? Koliko nas može lagodno da kupi kućne aparate ako se pokvare, da menjamo kola?“, pita Miletić i dodaje da na našoj medijskoj sceni mejnstrim mediji prenose ekonomsko-socijalne teme bez dublje obrade jer je tako lakše i brže kreirati sadržaj, a što su opasne prakse vidljive i mimo režimskih medija.
„Tu imamo i onu opasnu individualizaciju odgovornosti za siromaštvo, gde se ističe kako se neko snašao, a drugi jednostavno nije i zato je siromašan. Predstavlja se da postoji izbor tamo gde nije postojao. Država perfidno učestvuje u očuvanju ovog problema jer je, kao najveći poslodavac, odgovorna jer mnogo ljudi u javnim preduzećima drži na PP ugovorima – čim se pobunite, ostajete bez posla. Vidimo sad i na primeru prosvetnih radnica i radnika kako se ostaje bez plata čim se pobunite zbog sistemskih problema“, podsetio je urednik portala Mašina na tribini Inicijative A 11.
Individualizacija siromaštva vidljiva je i na primeru najugroženijih građana iz marginalizovanih grupa, poput Roma i Romkinja, s kojima ne empatišu mnogi. Vrlo je, kaže urednik Mašine, licemerno od vlasti da od onih za koje zna da nemaju nikakvu šansu kupuje glasove.
„S druge strane, te iste ljude koristi kao strašila i poručuje svima drugima da im to sleduje ako se bune. Mislim da svi, a naročito oni koji ulaze u političku borbu i žele da se suprotstave režimu moraju da razumeju zašto neko uzima 3.000 dinara za glas i šta toj osobi tih 3.000 dinara tog dana znači“, navodi on.
I dok je u periodu bivše socijalističke Jugoslavije sezonski rad služio kao dopuna porodičnom budžetu, sada imamo čitave zajednice koje preživljavaju isključivo od sezonskog rada i bivaju gurani u siromaštvo iz kog ne mogu da izađu bez sistemskih mera, navela je Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena Roza. S tranzicijom su građani masovno, navodi ona, ostajali bez posla, a struktura moći prebacila se na privredu i kapitalistički režim koji vlada i danas.
„Ako znamo da je minimalac u Srbiji 52.000 dinara, a prosečna zarada za januar nešto više od 107.000, kako je moguće dostojanstveno živeti kad 40 odsto tog iznosa porodice troše samo na hranu? Roza puno govori o konceptu plate za život, odnosno o izračunatom iznosu od 144.457 dinara za porodicu i zadovoljenje njenih osnovnih mesečnih potreba, bez ikakvih luksuza. Ovaj iznos plate za život je iz 2023. godine i pitanje je koliko će iznositi kad se ponovo obračuna, u ovim uslovima. Ta suma treba da bude osnov oko kog se okupljamo kad zahtevamo sistemske promene, a ne famozni minimalac koji se kod nas obračuna po katastrofalnom kriterijumu. Treba da jasno govorimo o sumama koje su nam potrebne, a ne koje nam daju“, naglašava sagovornica iz Roze.
Čak je u medijima prisutna i estetizacija siromaštva, objašnjava Marko Miletić kroz primere humanitarnih emisija u kojima se siromašnoj porodici trošna porodična kuća pretvara u novu, uslovnu za život. Iako je poboljšanje uslova za život bilo koje porodice pozitivna promena, i dalje imamo sistemske probleme koje onemogućavaju sve druge porodice da izađu iz siromaštva.
„Treba nam kolektivni napor da se reše problemi koji nisu individualni, jer nisu individue krive – niko ne želi da živi tako. Veliku priču uradili bi sindikati, ali mi imamo krah sindikalnog i radničkog pokreta dok istovremeno imamo zakone koji onemogućavaju štrajk, nešto što bi ustavom moralo da bude garantovano. Ipak, dobro je što su deklarativno ovog 1. maja sindikati seli sa studentima i izneli zajednički zahtev za promenama u radnom zakonodavstvu, a da li će to prerasti u platformu i pokret – videćemo. Sasvim sigurno je da nam ostaje generacija ljudi s iskustvom borbe koja će uskoro ući na tržište rada“, smatra Miletić.
I kad je država donosila važeći Zakon o radu, na umu je imala samo potrebe poslodavaca, ne i radnika, podseća Milica Lupšor i dodaje da je faktički jedini pokušaj sistemskog unapređenja položaja radnica i radnika bio Zakon o sezonskom radu, koji je užasno manjkav i ne predviđa istu zaštitu kao Zakon o radu.
„Državi je prioritet da čuva mir u granama koje bi generalnim štrajkom mogle da naprave ozbiljan problem i da potencijalno parališu i državu i vlast. To je energetika, plate su u EPS-u veće u odnosu na ostale grane jer ako se oni odluče na štrajk, mi nemamo struje“, navodi Lupšor.
Majski susreti – Dani socijalnih prava 2025 Inicijative A 11 održani su od 28. do 30. maja u Beogradu. Pravni tim Inicijative A 11 tokom trajanja je predstavio i novi godišnji izveštaj o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji „Sistem protiv siromašnih“, koji možete da preuzmete OVDE.
U Beogradu, 4. juna 2025. godine
