A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uputila je formalne komentare, ali i pismo ministarki Milici Đurđević Stamenkovski na Nacrt izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, koji je tiho, tokom perioda godišnjih odmora, stavljen pred stručnu i širu javnost.
U situaciji smo da ponovo ukazujemo na propuštenu priliku da se izmene članovi zakona koji direktno pogađaju najsiromašnije porodice sa decom.
Naime, član 22 Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom propisuje da se pravo na roditeljski dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a samo izuzetno može se ostvariti i za peto i drugu decu višeg reda rođenja. Član 26 ovog zakona propisuje da se dečiji dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, a samo izuzetno i za peto i narodno rođeno dete. Ove odredbe su sporne jer decu višeg reda rođenja uslovljavaju za roditeljski i dečiji dodatak.
Iako u Srbiji, prema popisu iz 2022. godine, ima 5.516 porodica sa više od četvoro dece, na osnovu rezultata prethodnog popisa može se zaključiti da je najmanje trećina ovih porodica romske nacionalnosti, a šestina porodica je nepismeno. Statistika pokazuje da ove porodice žive u vrlo lošim uslovima, ali ih Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom sprečava da ostvare pravo na pomoć.
Još jedan propust je i prilika da se menja član 25. Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, koji vakcinaciju i pohađanje pripremnog predškolskog programa, odnosno redovne osnovne škole, postavlja kao uslov za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Iako je namera u ovom zakonu jasna – insistiranje na imunizaciji dece i njihovo obrazovanje od ranog doba, neodgovorno je uslovljavati roditelje (pre svega, majke) ovim merama kad je dobro poznato da deca iz siromašnih porodica nemaju isti pristup osnovnim uslugama iz sistema zdravstvene zaštite i obrazovanja kao deca iz porodica sa prosečnim primanjima.
Kako je Inicijativa A 11 naglasila u pismu ministarki Đurđević Stamenkovski, kao i u komentarima na izmene zakona, u nekim slučajevima za ove propuste krivica jeste u postupanju roditelja, ali neretko je problem sistemski.
Razlozi zbog kojih neka deca nisu vakcinisana i/ili ne pohađaju pripremni predškolski program, odnosno ne idu redovno u školu, po pravilu su prisutni kod socijalno najugroženijih porodica, naročito romskih. Romska deca mahom žive u neformalnim naseljima i roditelji ih prehranjuju uz ogroman, pa i jedini oslonac na novčanu socijalnu pomoć i neformalni rad, što nisu održivi uslovi za život.
Istraživanje UNDP-ja o Romima pokazuje da jedno od šest marginalizovane romske dece školskog uzrasta ne ide u školu, dok podaci UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine pokazuju da samo 76 odsto dece iz romskih naselja pohađa pripremni predškolski program.
I obuhvat vakcinacije je među romskom decom manji, podaci su UNICEF-a. Tek svako treće dete primilo je sve vakcine na vreme.
Na kraju, država je u pripremi ovih izmena propustila da ispuni vrlo bitnu zakonsku obavezu, a to je sprovođenje procene uticaja propisa i politike na socioekonomski ugrožene kategorije građana. Da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ispunilo ovu obavezu, shvatilo bi da na snazi čitavih osam godina drži zakon čije pojedine odredbe štete najranjivijim građanima Srbije, te da ponovo propušta priliku da ispravi ovu lošu praksu.
Očekujemo da resorno ministarstvo vrlo ozbiljno shvati ovaj apel i da se odgovorno postavi pred svojim građanima, naročito pred onima čija su svakodnevna prava već ugrožena.
U Beogradu, 5. avgusta 2024. godine