Jedan pokušaj razumevanja rešenja za ekonomsko osnaživanje Roma i Romkinja koji su angažovani u upravljanju otpadom u Srbiji
Uvod
Položaj sakupljača sekundarnih sirovina i ostalih (uglavnom neformalnih) radnika koji su usmereni na industriju reciklaže i upravljanja otpadom u Srbiji godinama je obeležen diskusijama koje osciliraju između potrebe za unapređenjem njihovog položaja i njihovog formalnog ili manje formalnog istiskivanja iz ove industrije.
Nisu nepoznati ni slučajevi kriminalizacije sakupljanja sekundarnih sirovina koja se ogleda u propisivanju novčanih kazni za „prebiranje ili prikupljanje otpada iz smeća koje je odloženo u plastične kese i kontejnere”, a u ekstremnijim slučajevima gradovi angažuju i kompanije za privatno obezbeđenje koje, između ostalog, imaju zadatak da čuvaju posude za odlaganje otpada od sakupljača sekundarnih sirovina.
U takvom kontekstu, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi Program čvrstog otpada u Srbiji (Solid Waste Programme) koji ima za cilj „obezbeđivanje infrastrukture za upravljanje čvrstim otpadom u skladu sa EU standardima, te rešavanje ključnih ekoloških izazova u sektoru čvrstog otpada”, sve u skladu sa Nacionalnim programom upravljanja otpadom 2022‒2031. i Akcionim planom za period 2022‒2024, koje je usvojila Skupština Srbije.
Programom je predviđeno da se podrži razvoj integrisanog sistema upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji, kroz:
- uspostavljanje regionalnih sistema upravljanja otpadom zasnovanih na regionalnim centrima za upravljanje otpadom (regionalni centri), od kojih svaki pokriva određeni broj opština;
- uspostavljanje primarnog sistema za sortiranje i/ili reciklažu;
- tretman i obnovu biorazgradivog otpada i
- razvoj infrastrukture neophodne za sakupljanje otpada (kante za otpad, kontejneri, vozila, reciklažna dvorišta i transfer stanice).
Programske aktivnosti ovog programa sprovode se u šest regionalnih centara u Novoj Varoši, Kaleniću, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Užicu i Pirotu i na deponijama komunalnog otpada kojima upravljaju lokalna javna komunalna preduzeća. Deponije komunalnog otpada su već zatvorene ili su pred zatvaranjem, u skladu sa metodologijom za izradu projekata sanacije i remedijacije, a otpad iz tih lokalnih zajednica se preusmerava na regionalne deponije.
U tom procesu predviđeno je i „izmeštanje ekonomskih aktivnosti” koje suštinski onemogućava najugroženije Rome i Romkinje koji su sortirali i prikupljali otpad na ovim deponijama da obavljaju svoj posao, potencijalno uzrokujući njihovo dublje tonjenje u siromaštvo i socijalnu isključenost.
Kako se navodi na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj, implementacija ovih projektnih aktivnosti dovešće do zatvaranja brojnih nekontrolisanih deponija, što će imati značajne ekološke prednosti, ali može negativno uticati na sakupljače otpada koji zarađuju prikupljanjem otpada sa tih lokacija. Zbog toga je ovo pitanje identifikovano tokom početne procene projekta i sa klijentom, odnosno nadležnim ministarstvima je dogovoreno da se za njegovo rešavanje izradi Plan obnove izvora egzistencije (Livelihood Restoration Plan, LRP) koji je naknadno pregledan i uključen u širu inicijativu u okviru programa UN „PRO-Local Governance for People and Nature”, koji pruža podršku neformalnim sakupljačima otpada pogođenim modernizacijom sistema upravljanja otpadom na teritoriji lokalnih samouprava obuhvaćenih Projektom.
U periodu od početka septembra 2025. godine do kraja maja 2026. godine, Inicijativa A 11 je uz podršku CEE Bankwatch Network sprovodila mini-monitoring projekat čiji je cilj bio praćenje sprovođenja plana za obnovu prihoda Roma i Romkinja koji su prethodno svojim ekonomskim aktivnostima bili usmereni na deponije koje su zatvorene zbog izgradnje regionalnih deponija širom Srbije.
U ovom tekstu pokušali smo da sumiramo napore koji su pratili ovakvu vrstu monitoringa i da ukažemo na neke od osnovnih izazova koji su se odnosili na transparentno postupanje nosioca projekta i finansijskih institucija koje su obezbedile sredstva za njegovo sprovođenje.
Prethodna iskustva Inicijative A 11 u radu sa sakupljačima sekundarnih sirovina
Inicijativa A 11, kao organizacija koja je usmerena na unapređenje ostvarivanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava najugroženijih građana u Srbiji, do sada se u svom radu susretala kako sa brojnim slučajevima prinudnih iseljenja koja prete da ugroze ostvarivanje prava na stanovanje, tako i sa slučajevima ekonomskog raseljavanja Roma i Romkinja zbog sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata. Najpoznatiji takav slučaj odnosio se na projekat remedijacije deponije i izgradnje spalionice otpada u Vinči, koji je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj, a sprovodio se u Beogradu. Ovaj projekat uključivao je kako iseljenje i rušenje objekata u kojima su živeli sakupljači sekundarnih sirovina koji su živeli na obodu deponije, tako i njihovo ekonomsko raseljavanje, odnosno izmeštanje ekonomskih aktivnosti. Nakon postupka medijacije koji je vođen u skladu sa pravilima IPAM mehanizma, sakupljačima sekundarnih sirovina koji su bili pogođeni ovim projektom obezbeđena su stambena rešenja i ponuđene različite opcije za ekonomsko osnaživanje. Postupak je zvanično završen, a njegovi efekti i izveštaj o sprovođenju sporazuma o medijaciji može se pronaći na veb-stranici Evropske banke za obnovu i razvoj.
Drugi slučajevi u kojima je Inicijativa A 11 imala priliku da proceni efekte projekata iseljenja i pratećih izmeštanja ekonomskih aktivnosti Roma i Romkinja bili su različitih obima i sprovođeni su u dužem vremenskom periodu ali je jedna karakteristika zajednička – ovakvi i slični programi, bilo da su finansirani sredstvima međunarodnih finansijskih institucija ili se sprovode isključivo kao lokalni projekti, koji se sprovode u skladu sa domaćim propisima i praksom, uvek stvaraju neproporcionalno negativne efekte po najugroženije građane i građanke, a sakupljače sekundarnih sirovina izmeštaju sa mesta gde ostvaruju prihode, čime doprinose njihovoj daljoj socijalnoj isključenosti i siromaštvu.
Značaj Plana za obnovu prihoda za položaj sakupljača sekundarnih sirovina koji su pogođeni Programom
Plan za obnovu prihoda koji je usvojen u okviru Programa čvrstog otpada u Srbiji predvideo je da će sprovođenje programa direktno rezultirati izmeštanjem ekonomskih aktivnosti, odnosno gubitkom izvora prihoda ili pristupa izvorima prihoda za do 150 neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina i do 250 članova njihovih porodica. Kako izmeštanje ekonomskih aktivnosti neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina nije moguće izbeći, programom je predviđeno da se preduzmu mere za umanjivanje negativnih efekata ovog izmeštanja.
Popisom neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina koji je uključivao kako terenski rad tako i evidentiranje koje su u dužem vremenskom periodu vršili čuvari deponija utvrđeno je da je na deponijama koje su predmet Programa bilo 138 sakupljača sekundarnih sirovina (od čega je 41% žena) na ukupno 13 deponija. Dalje se u Planu navodi da se ukupno 79 osoba (57%) bavilo ovim aktivnostima najmanje 10 dana u mesecu, od kojih su 35% bile žene. Zaključeno je i da se u najvećem broju slučajeva sakupljanjem otpada bave najmanje dve osobe iz svakog domaćinstva, često muškarci i žene koje su supružnici ili životni partneri.
U samom Planu navode se i ograničenja ovakvog pristupa u pogledu prikupljanja podataka o licima koja su pogođena zatvaranjem i remedijacijom deponija, pa se ističe nekoliko osnovnih: činjenica da se neformalni sakupljači najčešće ne bave isključivo ovom aktivnošću, već da je ona neredovna pa veliki izazov predstavlja i njihovo uključivanje u dalji rad na obnovi izvora prihoda, fluktuacija pojedinaca koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina na deponijama i protok vremena od popisa do zatvaranja ili remedijacije deponija, i možda najvažnije – kvalitet prikupljenih podataka.
Na osnovu istraživanja socioekonomskog statusa sakupljača i članova njihovih domaćinstava, zahteva Programa, te domaćih propisa i standarda Evropske banke za obnovu i razvoj, Planom obnove prihoda na kraju je predviđeno nekoliko mogućih mera za obnavljanje izvora prihoda.
Ove mere podrazumevaju: 1) pomoć u formalizaciji aktivnosti sakupljanja otpada, bilo pojedinačno kroz pomoć u registrovanju preduzetničke aktivnosti, bilo kolektivno kroz pomoć u organizovanju i osnivanju organizacije koja bi zastupala interese sakupljača; 2) pomoć u pristupu zapošljavanju i obuci u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim akterima; 3) pristup malim grantovima ili bespovratnim sredstvima u vrednosti najmanje do 3.000 EUR za bilo koju vrstu aktivnosti za ostvarivanje prihoda za domaćinstvo.
Uz ove mere, Planom su predviđene i druge mere koje se tiču pomoći pri dobijanju ličnih dokumenata, registraciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, konkurisanju za socijalnu pomoć, upisu dece u vrtiće i škole i slično.
Imajući u vidu sve napred navedeno, inicijalna ideja mini-monitoring projekta bila je da isprati efekte nekih od ovih mera kroz intervjue sa korisnicima programa, odnosno Romima i Romkinjama koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i ostvaruju prihode sa deponija koje su bile planirane za zatvaranje ili remedijaciju. Dalja hronologija interakcije istraživača Inicijative A 11, Evropske banke za obnovu i razvoj i UNOPS-a, kao implementacionog partnera Plana za obnovu izvora prihoda, svedoči o praktičnim ograničenjima pristupu informacijama koje se odnose na Program čvrstog otpada u Srbiji i nemogućnosti nezavisne procene uticaja Programa na najugroženije Rome i Romkinje koji su pogođeni aktivnostima koje se sprovode u okviru Programa.
Inicijativa A 11 je 11. septembra 2025. godine uputila inicijalni mejl UNOPS-u, kao organizaciji nadležnoj za implementaciju Plana, sa molbom za dostavljanje kontakata porodičnih asistenata u pet lokalnih samouprava – u Apatinu, Šidu, Loznici, Sremskoj Mitrovici i Obrenovcu. Jedanaest dana kasnije, 22. septembra 2025. godine, Inicijativa A 11 je uputila UNOPS-u mejl sa molbom za sastanak, da bi UNOPS istog dana obavestio istraživače Inicijative da o zahtevu za posetu članovima domaćinstava koji su korisnici PRO programa moraju prethodno da obaveste EBRD. S druge strane, EBRD je tada predložio UNOPS-u da istraživačima Inicijative A 11 dostavi sve javno dostupne dokumente koji ne sadrže lične podatke korisnika za pomenutih pet opština. EBRD je takođe predložio zajednički sastanak kako bi razumeli ciljeve zahteva za kontakt sa korisnicima Plana obnove izvora prihoda. Tada je postavljeno i pitanje zaštite ličnih podataka, budući da su porodični asistenti, koji su bili nadležni za to da pomognu korisnicima, potpisali izjave da neće koristiti lične podatke korisnika osim u svrhu pružanja podrške.
Na kraju je predloženo da istraživači Inicijative A 11 obave razgovor samo sa porodičnim asistentima koji poznaju svaku porodicu/domaćinstvo čiji su članovi sakupljači korisnici programa. Zaključeno je da poseta porodicama/domaćinstvima korisnika podrazumeva formalnu proceduru koja uključuje sastanak sa EBRD i upućivanje pisma sa opisom ciljeva istraživačkog projekta i aktivnostima koje je trebalo u okviru njega sprovesti.
Nadalje, 24. septembra 2025. godine, UNOPS istraživačima Inicijative A 11 elektronskom poštom dostavlja sledeća javno dostupna dokumenta:
- Izvod iz programskog dokumenta sa opisom svih aktivnosti PRO programa koje su predviđene za pružanje podrške neformalnim sakupljačima otpada.
- Posebno pripremljen presek podrške u Apatinu, Šidu, Loznici, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici.
- Dva odvojena izveštaja o podršci programa za 2024. i period januar ‒ maj 2025. godine koji su dostavljeni EBRD, AFD, Ministarstvu za zaštitu životne sredine i SDC kao donatoru PRO Programa.
- Smernice za žalbeni mehanizam za zaštitu prava sakupljača – sa napomenom da je svakoj porodici objašnjeno na koje sve načine mogu da izjave žalbu na postupanje aktera ili ako smatraju da im je ugroženo neko pravo, te su lokalne samouprave postavljale žalbene kutije na pristupačna mesta (reciklažno dvorište, dvorište privatnog reciklera, hol opštine i slična mesta zavisno od lokalnog konteksta). Napominjemo da do danas nemamo informaciju o postojanju usmene ili pisane žalbe nekog od sakupljača korisnika podrške programa.
- Letak koji je dostavljen svim porodicama sa opisom podrške kroz program koji je napisan terminologijom prilagođenom tako da je razume korisnička grupa.
- Upitnik koji je popunjen sa porodicama na početku sprovođenja podrške kako bi se ustanovio njihov trenutni status i prioritetne potrebe.
- Obrazac Individualnog porodičnog plana podrške ‒ u koji su unete mere za svaku porodicu (i svakog člana porodice) i čija se realizacija periodično prati.
- Dva poslednja mesečna izveštaja porodičnih asistenata iz Loznice i Šida (na kojima su zaštićeni lični podaci).
Nadalje, 3. oktobra 2025. godine održan je sastanak između Inicijative A 11, EBRD i UNOPS-a. Dogovoreno je da A 11 pošalje pismo EBRD o mandatu organizacije, cilju i svrsi projekta i aktivnostima koje nameravamo da sprovedemo. U skladu sa ovim dogovorima, 18. novembra 2025. godine Inicijativa A 11 je uputila formalno pismo EBRD sa opisom mandata, ciljevima mini-monitoring projekta, aktivnostima koje je trebalo sprovesti, kao i dodatnim pitanjima u vezi sa realizacijom PRO programa.
Dva meseca kasnije, 20. januara 2026, Evropska banka za obnovu i razvoj je dostavila odgovor u kom je navedeno da ciljevi mini-monitoring projekta koji sprovodi Inicijativa A 11 ne mogu biti obavezujući za banku, pozvala se na Politiku o zaštiti podataka o ličnosti koja se odnosi na korisnike PRO programa, te zatražila dodatne informacije u vezi sa projektom koji Inicijativa A 11 sprovodi, a koje podrazumevaju jasan obim projekta, istraživačke ciljeve i zadatke, kako bi razmotrili koje dodatne detalje mogu da učine dostupnim, te eventualno omoguće uspostavljanje kontakta sa timom UNOPS-a tokom poseta lokacijama koje su bile u obuhvatu mini-monitoring projekta.
Već nakon dobijanja ovog odgovora bilo je jasno da nezavisni pristup informacijama o efektima koje je sprovođenje Plana obnove prihoda imalo na Rome i Romkinje sakupljače sekundarnih sirovina neće biti lak. Pretpostavka je bila da su važna opredeljenja saradnje sa civilnim društvom i transparentnog poslovanja teško primenjiva u ovom slučaju, te da neće biti moguće nezavisno potvrditi niti opovrgnuti efekte duboko ukorenjenog pristupa ekonomskog osnaživanja Roma i Romkinja koji bivaju pogođeni projektima izmeštanja ekonomske delatnosti i/ili prinudnim iseljenjima.
Dalje, 29. januara 2026. godine, u vezi sa odgovorom EBRD na pismo koje je Inicijativa A 11 uputila 18. novembra 2025. godine, CEE Bankwatch Network je uputila mejl EBRD u kom je naglašeno da informacije iz izveštaja koje je dostavio UNOPS ne mogu biti preuzete bez prethodne provere sa direktnim korisnicima i predložila da EBRD pruži podršku u organizovanju poseta korisnicima PRO programa (sakupljačima i drugim pogođenim ljudima) sa molbom da pruže odgovore na pitanja iz pisma Inicijative A 11, te da sve to uradi na način koji neće učiniti dostupnim lične podatke korisnika.
Nakon toga, 18. marta 2026. godine, održan je novi sastanak između Inicijative A 11, EBRD i CEE Bankwatch Network koji je bio posvećen rešavanju preostalih pitanja i pronalaženju rešenja za sprovođenje monitoringa koji uključuje intervjuisanje korisnika PRO programa, odnosno lica koja su korisnici Plana obnove izvora prihoda, da bi 16. aprila 2026. godine EBRD dostavila odgovore na pitanja iz pisma od 18. novembra 2025. godine, kao i listu kontakata porodičnih asistenata.
Na kraju, 24. aprila 2026. godine, održan je poslednji sastanak između Inicijative A 11, EBRD, CEE Bankwatch Network i SDC u Srbiji. Predstavnici UNOPS-a su na tom sastanku istakli da su upoznali porodice sa sprovođenjem monitoring aktivnosti Inicijative A 11 i da će obavestiti istraživače Inicijative A 11 koje od njih su zainteresovane da sa njima razgovaraju. Naglašeno je da porodice ne treba previše opterećivati jer su već učestvovale u internom evolucionom procesu, da treba voditi računa o tome da se ne naruši već uspostavljeno poverenje koje je UNOPS sa porodicama izgradio, kao i da intervjuisanje ne sme da uključuje fotografisanje i snimanje.
Od istraživača Inicijative A 11 je traženo da dostave UNOPS-u pitanja koja će članovima porodica biti postavljena tokom intervjua kako bi ih unapred upoznali sa sadržajem intervjua. Na kraju, istraživači Inicijative A 11 su upućeni na porodične asistente kako bi se preko njih stupilo u kontakt sa domaćinstvima koja žele da budu intervjuisana.
Umesto zaključka
Dugogodišnje insistiranje na istovetnim odgovorima na tešku socijalnu isključenost, nesigurne uslove ostvarivanja prihoda i siromaštvo sa kojima se u sprovođenju projekata iseljenja ili izmeštanja ekonomskih aktivnosti suočavaju neformalni sakupljači sekundarnih sirovina do sada nije značajnije unapredilo položaj ovih najugroženijih Roma i Romkinja. Zbog toga su pokušaji nezavisne procene uticaja programa i planova obnove izvora prihoda značajni. Njihova svrha nije kontrola bilo kog pojedinačnog entiteta koji je uključen u sprovođenje projekata, već isključivo unapređenje znanja o efektima ovih programa i kreiranje predloga koji bi mogli da unaprede stanje u ovoj oblasti.
Nažalost, u sprovođenju Programa čvrstog otpada u Srbiji ovaj monitoring nije mogao biti sproveden zbog dugih procedura, nedovoljno jasne komunikacije ali i pokušaja nekih od aktera da korišćenjem svojih internih politika onemoguće nezavisan i dobrovoljan pristup korisnicima i korisnicama projekta. Do nekog novog velikog infrastrukturnog projekta ili projekta koji uključuje izmeštanje ekonomskih aktivnosti potrošiće se dodatno vreme koje će nam potvrditi da prebiranje po starim rešenjima za integraciju najugroženijih Roma i Romkinja ne donosi napredak.
