Tekst je objavljen na portalu Peščanik.net (05.01.2023.)
Svi smo čuli za neki slučaj gde se zaposlenima u javnim preduzećima preti da će ako ne dođu na stranački skup dobiti manju platu ili izgubiti posao, ali retko koji od njih je dobio toliko medijskog prostora kao slučaj upisa dece u vrtić u Pećincima. Verovatno se mnogo ljudi prepoznalo u pričama roditelja ove dece. Naravno, u manjim mestima ovakva postupanja su transparentnija i ulozi veći. Kada dete ne može da se upiše u lokalni vrtić, ono mora da putuje u drugo mesto ili da ostane kod kuće. U malim mestima svi sve znaju, ali niko ne sme da reaguje. Dok se ne nađe neko ko će zaista reagovati.
Početkom septembra prošle godine porodice Mihajlović i Mažić saznale su da njihova deca više ne mogu da idu u vrtić. Jednostavno im je telefonom saopšteno da su nakon formiranja rang liste ostali ispod crte i na listi čekanja. Zajednički imenitelj ovih porodica je bilo učestvovanje u protestima i blokadama poljoprivrednika koji su se desili tokom leta širom Vojvodine, a koji se predstavnicima SNS-a nisu dopali. Oni su te proteste smatrali propagandom opozicije, a nije pomoglo ni to što su roditelji izbačene dece članovi Demokratske stranke. I tako su njihova deca izbačena iz vrtića.
Kao i u drugim sličnim slučajevima, svi su znali ko je namignuo da se to uradi i zašto. Onaj ko je podigao glas biće ućutkan i kažnjen za svoj bunt. A kazna će uslediti tamo gde najviše boli. Ali ovi roditelji nisu zaćutali, već su glasno osudili taj postupak i zatražili pravdu zbog diskriminacije dece. Oni su pokrenuli brojne postupke koji su im bili na raspolaganju, između ostalog i postupak za utvrđivanje diskriminacije pred Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti.
Pred zakonom su svi jednaki, deca su se upisala pod jednakim uslovima koji bi trebalo da važe za sve. Majke su tvrdile da se ceo događaj odigrao po nalogu lokalnog SNS moćnika sa nadimkom Luki, ali on se nije pominjao u postupcima, niti bi to imalo svrhe jer nije bilo nikakvog dokaza o njegovom postupanju. Tako da, iako se navodi da je Luki idejni tvorac ovog slučaja diskriminacije, on je kao takav ostao van postupka i neće snositi nikakve posledice.
Postupak za utvrđivanje diskriminacije vodi se tako da diskriminisana strana ukazuje na diskriminaciju, dok druga strana dokazuje da do diskriminacije nije došlo. Samim tim ceo slučaj je bio fokusiran na dokaze i tvrdnje vrtića i njegove direktorke. Prema njima, deca nisu bila upisana, to jest ostala su ispod crte, jer nije bilo dovoljno mesta, ali i zbog duga koji je imala jedna od porodica. Ono što možda nije dovoljno poznato je da su sva deca koja su ostala ispod crte u prethodnom periodu pohađala ovaj vrtić, jedno dete čak tri godine. Ali u proleće 2022. predškolska ustanova „Vlada Obradović Kameni“ donela je novi pravilnik, po kojem sva deca koja žele da pohađaju vrtić od septembra opet moraju da konkurišu i da se iznova upišu. To se odnosilo i na decu koja prvi put konkurišu i na onu koja su već bila upisana. Tako je došlo do okolnosti da su se oni ponovo rangirali za mesto u vrtiću.
Za slučaj utvrđivanja diskriminacije od velike važnosti je bilo i mišljenje prosvetne inspektorke, koja je radila po pravilima i prema svojoj stručnosti, te je bez obzira na političke pritiske i malu sredinu pronašla brojne nepravilnosti u radu direktorke i predškolske ustanove. Jedna od ključnih tačaka u inspekcijskom nalazu je da nije istinita tvrdnja da više nema mesta u vrtiću, kao i da raskid ugovora o boravku deteta na osnovu duga nije sproveden prema pravilima. Takođe, roditeljima nije bila dostavljena odluka o neupisivanju dece te im nije bila pružena prilika ni da se žale. Oni svakako nisu dobili obrazloženje zašto je došlo do neupisivanja dece. Tokom ovog postupka pred Poverenicom, direktorka vrtića ni u jednom trenutku nije dostavila dokaze o tome koliko je zaista bilo mesta u vrtiću.
Krajem decembra Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje u kojem je utvrđeno postojanje diskriminacije na osnovu političke pripadnosti članova porodice, odnosno da je došlo do neopravdane odluke predškolske ustanove da se ova deca stave na listu čekanja. Utvrđeno je i da se pri donošenju ove odluke nije vodilo računa o najbolje interesu dece, kao i da nije dokazano da su postojali opravdani i objektivni razlozi zbog kojih su deca dospela na listu čekanja i bila onemogućena da pohađaju predškolsku ustanovu u kojoj su prethodno bila upisana. U cilju otklanjanja posledica diskriminacije, uz ovo mišljenje je data i preporuka da, pored izvinjenja roditeljima, predškolska ustanova što hitnije omogući da se deca vrate u svoj vrtić.
Očigledni manir rada i bahatost direktorke vrtića u vidu nametanja stava i korišćenja pozicije da se ovim porodicama naškodi, mogao se uočiti iz okolnosti da je nakon otpočinjanja postupaka za zaštitu prava, lokalni centar za socijalni rad pozvao roditelje na razgovor. Naime, socijalni radnici su reagovali po prijavi direktorke o zanemarivanju dece, a do zanemarivanja je navodno došlo tako što su ih tog dana kada im je saopšteno da su im deca ispod crte, roditelji ipak ostavili u vrtiću. Ovo je iskorišćeno kao dodatni pritisak da se roditelji ućutkaju. Srećom, zbog savesnosti socijalnog radnika, po ovoj prijavi se ništa nije dogodilo, ali ona jeste jasni pokazatelj toga koliko daleko je strana optužena za diskriminaciju bila spremna da ide u borbi protiv roditelja koji su pokrenuli postupak.
Ostaje utisak da su roditelji diskriminisane dece veoma hrabri, jer iako su bili sami, nisu odustali. Ali, da li smo toliko ogrezli u sistem zastrašivanja i ucena, da smatramo hrabrošću kada se neko bori za pravo koje mu pripada. Među brojnim situacijama zastrašivanja, koje su ponekad toliko maštovite da od njih zastaje dah, ovo je bila jedna od retkih u kojima je oštećena strana istrajala do kraja.
U trenutku pisanja ovog teksta deca nisu vraćena u vrtić i ne znamo da li će po povratku istinski imati jednaki tretman kao i druga deca, ali značajno je to što roditelji imaju zvaničnu potvrdu da je do diskriminacije došlo. I mada ovaj uspeh verovatno ne znači punu pravdu, jer to bi značilo da direktorka vrtića dobije otkaz i dalju zabranu rada sa decom, bili bismo zadovoljni i kada bi ovaj slučaj bio poruka svakom sledećem sličnom silniku da možda ipak zastane pre nego što nečija prava stradaju zbog političkih obračuna.
Autorka teksta: Milica Marinković, savetnica za analizu javnih politika Inicijative A 11