Poštovani gospodine Pašaliću,
Obraćamo Vam se ispred udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11), koja se bavi unapređenjem i zaštitom ekonomskih, socijalnih i drugih ljudskih prava najugroženijih građana i građanki u Republici Srbiji.
Duboko zabrinjava način na koji govorite o procesu reakreditacije institucije koju vodite, a koja je poslednjim izveštajima Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI) i vašim nastupima nakon toga otežana, dok je održavanje „A“ statusa Zaštitnika građana Republike Srbije dovedeno u pitanje. Podsećamo javnost da je Alijansa, uprkos dosadašnjoj praksi u pogledu reakreditacije institucije koju vodite, odložila odluku o zadržavanju ocene „A“ ili snižavanju statusa na „B“, usled brojnih pitanja koja izazivaju zabrinutost i o kojima je potrebno da se izjasnite tokom 2021. godine. Nije jasno zašto ste umesto pružanja odgovora na ova pitanja izabrali agresivni pristup i uvrede na račun grupe organizacija za zaštitu ljudskih prava koje su obavestile javnost o tome da je ovo ekspertsko telo odložilo odluku o reakreditaciji Zaštitnika građana Republike Srbije.
Pogotovo nije jasno zašto ste nas i naše koleginice i kolege nazvali „marginalnim“, „ostrašćenim“, „jednostranim“, „paušalnim“ i „nestručnim“ kada ste sa nekim od ovih organizacija uspostavili institucionalnu saradnju nakon konkursa Zaštitnika građana, kada su zvanično izabrane da budu deo Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
Inicijativa A 11 je jedna od tih organizacija i u nastavku ćemo podsetiti i vas i javnost na to.
Podsetimo šta su pitanja koja izazivaju zabrinutost na koja je GANHRI ukazao u procesu reakreditacije Zaštitnika građana.
Tokom procesa reakreditacije primećeno je da postoje problemi u radu Zaštitnika građana u pogledu pritužbi koje se tiču povreda ekonomskih i socijalnih prava građana. Potkomitet GANHRI je istakao i da informacije koje su dostavile organizacije civilnog društva iz Srbije ukazuju na to da nacionalne vlasti u manjem procentu sprovode preporuke koje se odnose na ekonomska i socijalna prava. U poslednjem izveštaju Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ističe se da je u periodu „od 2015–2018. godine Zaštitnik građana podneo 21 zakonodavnu inicijativu u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (od kojih su nadležni organi prihvatili tri, odbili osam, dok je preostalih deset u tom trenutku bilo u proceduri) i uputio 43 mišljenja na nacrte ili predloge propisa iz oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i izdao 21 mišljenje o pitanjima iz svoje nadležnosti u datim oblastima“. Uz činjenicu da je niži procenat sprovođenja preporuka koje dolaze iz domena ekonomskih i socijalnih prava, posebno zabrinjava činjenica da broj zakonodavnih inicijativa Zaštitnika građana ni na koji način ne korespondira sa brojem pritužbi koje građani podnose u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, kojih je godinama za redom preko polovine od svih pritužbi na kojima radi institucija Zaštitnika građana. Ovde govorimo o hiljadama pritužbi. U poređenju sa tim, broj zakonodavnih inicijativa koje ste pokrenuli zaista je marginalan.
Kad sumiramo pitanja koja izazivaju zabrinutost i koja su stigla iz GANHRI, utisak je da institucija koju vodite propušta da se bavi korenom problema u oblasti ekonomskih i socijalnih prava.
Zato koristimo ovu priliku da Vas pitamo:
- Kako ćete dalje postupati po pritužbama vezanim za ekonomska i socijalna prava i doprineti rešavanju problema građana u ovoj oblasti imajući u vidu da se najveći broj pritužbi odnosi upravo na ova prava i da li ste predvideli mehanizme za unapređenje rada Zaštitnika građana u ovoj oblasti?
- Kada su Pariski principi, ključni dokument koji definiše standarde rada nacionalnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, postali nevažni za rad institucije Zaštitnika građana?
- Zašto izbegavate da odgovorite na neka od ključnih pitanja za zaštitu ljudskih prava građana i građanki u Srbiji, koja vam je postavila Globalna alijansa nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava u procesu reakreditacije Zaštitnika građana?
U nadi da ćete odgovoriti na ova pitanja i da ćemo imati prilike da vodimo iskren dijalog o standardima zaštite ljudskih prava građana koji vam se obraćaju, srdačno Vas pozdravljamo.
Saradnja Inicijative A 11 i Zaštitnika građana
S obzirom na kvalifikacije koje ste upotrebili za organizacije za zaštitu ljudskih prava („marginalna“, „nestručna“, „paušalna“…) imamo potrebu da vas podsetimo da, na primer, baš Inicijativa A 11 od 2019. godine sarađuje sa stručnom službom Zaštitnika građana i to, na nekim poljima, vrlo uspešno. Sarađivali smo tokom 2019. godine na pripremi Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o sprovođenju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, koji je vaša institucija objavila u novembru 2019. godine. Tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa, sarađivali smo na utvrđivanju položaja Roma i Romkinja u neformalnim naseljima i uticaja pandemije korona virusa na ostvarivanje njihovih ljudskih prava, a zajedno smo posećivali i prihvatne centre u Obrenovcu i Adaševcima. Posle sprovođenja ovih aktivnosti, Zaštitnik građana je izdao preporuke organima javne vlasti kako da unaprede ostvarivanje ljudskih prava Roma i Romkinja iz neformalnih naselja i migranata, izbeglica i tražilaca azila u Republici Srbiji, a mi smo bili ponosni što smo na ovako važnom zadatku sarađivali sa institucijom Zaštitnika građana Republike Srbije. Nakon svega ovoga smo i na javnom pozivu koji je Zaštitnik građana raspisao u leto 2020. godine izabrani kao jedno od udruženja sa kojim ćete sarađivati u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Sigurni smo da Kancelarija Zaštitnika građana ima visoke standarde prilikom izbora saradnika i da su se ti standardi primenjivali i prilikom odluke o saradnji sa nama.