Desetog februara održali smo razgovor o unapređenju ekonomskih i socijalnih prava kroz bolju primenu antidiskriminacionog zakonodavstva, koji je okupio predstavnike i predstavnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Republičkog sekretarijata za javne politike, Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Inicijative A 11 i drugih udruženja i istraživača koji se bave borbom protiv diskriminacije.
Povod za sastanak je razgovor o unapređenju primene člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano sprovođenje procene uticaja propisa i javnih politika na socioekonomski ugrožene građane i građanke.
Tokom razgovora, Aleksandra Petrović iz Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, ukazala je na važnost unapređenja zaštite ekonomskih i socijalnih prava i podsetila na najavljeno potpisivanje i ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji bi značajno doprineo zaokruživanju sistema zaštite ljudskih prava u Srbiji. Takođe, tokom razgovora, ona je istakla i važnost razvrstavanja podataka i istinskog uključivanja ekspertske zajednice u proces javnih konsultacija koje prethode donošenju propisa i javnih politika. Sa druge strane, Nikola Radojlović, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, govorio je o važnosti procene uticaja prilikom donošenja propisa i podstakao na dalji rad ka punoj primeni ove zakonske odredbe.
Predstavljen i Vodič za primenu procene uticaja propisa i javnih politika na socioekonomski ugrožene građane i građanke, koji je nastao sa ciljem da se organima javne vlasti i svim ostalim zainteresovanim akterima predstave koraci u postupku sprovođenja analize efekata dokumenata javnih politika i propisa uopšteno, kao i analize uticaja novog propisa ili javne politike na socioekonomski ugrožene građane i građanke.
U drugom delu razgovora, Mirjana Kecman, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti, navela je da ova institucija najbolje vidi koliko odsustvo procene uticaja dovodi do ugrožavanja prava u praksi, i da je smanjenje sistemske diskriminacije od velikog značaja. Istakla je da i kod propisa i javnih politika koje naizgled nemaju uticaj na ranjive kategorije građana (npr. onih koje se tiču veštačke inteligencije) čovek mora da bude u centru, što se vidi na primeru Zakona o socijalnoj karti. Pomoćnica poverenice podsetila je na preporuku mera u vezi sprovođenja procene uticaja koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nedavno prosledio svim jedinicama lokalne samouprave i nadležnim državnim organima koji pripremaju i donose propsie i javne politike. Kecman je zaključila da „član 14. Zakona o zabrani diskriminacije daje mogućnost za novi način sagledavanja svih propisa sa aspekta prava na jednakost“.
Milica Marinković iz Inicijative A 11, predstavila je Analizu primene antidiskriminacionih propisa u oblasti ekonomskih i socijalnih prava koja je izrađena sa ciljem da ukaže u kojim situacijama su građani i građanke prepoznali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao instituciju kojoj mogu da se obrate u slučaju kršenja socioekonomskih prava. Analizom je istaknuto i da postojepovrede ekonomskih i socijalnih prava koje ostaju neprepoznateeod strane najugroženijih građana i građanki.
Kroz zajednički razgovor, predstavnici javnog i civilnog sektora analizirali su na koji način može doći do bolje primene alata procene uticaja na socioekonomski ugrožene građane.
Sastanak, kao i sve prateće aktivnosti koje su mu prethodile, podržane su u okviru projekta „Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava kroz primenu antidiskriminacionog zakonodavstva“ koji je podržan od Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).