Država bi u proces donošenja nove Strategije socijalne zaštite, koja je na čekanju duže od decenije, morala da uključi i one koji od sistema socijalne zaštite zavise i čiji efekti se direktno osećaju u životima ovih ljudi.
Ovo je jedna od poruka članice pravnog tima Inicijative A 11 Nađe Marković na upravo održanoj debati „Inicijativa za donošenje Strategije socijalne zaštite“, koju je Fondacija „Centar za demokratiju“ organizovala 2. aprila u cilju zagovaračke inicijative za donošenje Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji.
Građani i građanke Srbije žive u rastućoj opasnosti od siromaštva i sa sve većom potrebom za uslugama iz sistema socijalne zaštite. Tim Inicijative A 11 na terenu se svakodnevno susreće sa ljudima koji ne mogu da „sastave kraj sa krajem“ i neprestano ukazuju na probleme sa državnim aparatom, ali te ljude nema ko da sasluša.
Zato je, smatra Nađa Marković, krucijalno da se korisnici iz sistema socijalne zaštite uključe u proces donošenja dugoočekivane Strategije razvoja socijalne zaštite, koja bi trebalo da bude krovni strateški dokument Republike Srbije za smanjenje stope siromaštva i unapređenje uslova života i životnog standarda.
„Inicijativa A 11 je sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju sprovela niz participativnih foruma, odnosno građanskih skupština u koje smo, na nivou Beograda, Šapca i Novog Sada, uključili i korisnike socijalnih davanja – zajedno sa njima i socijalnim radnicima prolazili smo kroz odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti i uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, kao tipično i najčešće zastupljeno davanje. Njihovi imputi će, inače, biti predočeni pravno u predloge za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti“, navela je Marković i dodala da sličan, participativni model može da se primeni i kod donošenja nove strategije, gde bi utisci korisnika mogli da utiču da sadržaj akta i učine ga korisnijim za zajednicu.
Dodala je da najugroženiji građani i građanke Srbije nemaju nikakve velike zahteve u pogledu svog položaja.
„Stvarno je malo toga potrebno da bi im život bio bolji. Kad pogledate uslove za novčanu socijalnu pomoć, shvatite da je i za taj mali i nedovoljan iznos potrebno da korisnik, recimo, nema automobil. To je jako problematično ukoliko živite u udaljenom mestu ili imate bolesnog člana porodice“, ukazala je članica našeg pravnog tima.
Kako je naglasila, moramo da se suočimo sa poražavajućim efektima sada već dvogodišnje primene Zakona o socijalnoj karti, koja je iz sistema socijalne zaštite u datom periodu izbrisala više od 44.000 najsiromašnijih građana Srbije.
„Pomno pratimo primenu ovog zakona i zaista brine činjenica da je svaki peti korisnik ostao bez socijalne pomoći. To nikako nije kompatibilno sa aktuelnim podacima o siromaštvu, odnosno jasno je da ovi ljudi nisu naprasno izašli iz nemaštine, već postoje greške u registru, u ovom sistemu i mi uporno ukazujemo nadležnima da je suprotno razumu da je toliki broj ljudi zloupotrebljavao sistem socijalne zaštite“, zaključak je Nađe Marković i Inicijative A 11.
Srbija ima Zakon o socijalnoj zaštiti koji je donet davne 2011. godine. Od tada nema ni važeću Strategiju socijalne zaštite, koja je doneta 2005. godine i koja mapira tada prisutne probleme iz sistema socijalne zaštite. Čitajući taj dokument, može se zaključiti da Srbija nije ostvarila gotovo nikakav napredak u pristupu građanima na margini društva – taj pristup postao je još manje human.
Inače, na diskusiji u organizaciji Fondacije „Centar za demokratiju“ učestvovali su predstavnici Platforme „Održivi razvoj za sve“, članovi ekspertske tematske grupe, predstavnici državnih institucija, akademske zajednice, međunarodnih institucija, organizacija civilnog društva, nezavisnih institucija i medija.
U razgovoru su, osim naše Nađe Marković, učestvovali: Slađana Čabrić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nina Mitić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Danijela Ristovski iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Dragan Stanojević sa Instituta za sociološka istraživanja, Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku, Ivana Savić Jovanović iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Ivona Gvozdenović iz Fondacije Ana i Vlade Divac, nezavisna ekspertkinja Lidija Kuzmanov, kao i istraživačica Sarita Bradaš iz Fondacije „Centar za demokratiju“.
U Beogradu, 3. aprila 2024. godine
Foto: Fondacija „Centar za demokratiju“
