Stepen diskriminacije na radu najveći je prema ženama, ali je izuzetno izražen i prema drugim društvenim grupama, naročito prema Romima i građanima u riziku od siromaštva, istakla je Milica Marinković iz A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava na okruglom stolu „Diskriminacija na radu i mehanizmi zaštite“.
Okrugli sto, u organizaciji Fondacije „Centar za demokratiju“, okupio je prošle sedmice predstavnike državnih institucija, civilnog sektora, međunarodnih organizacija i sindikata, u cilju analize načina na koji se u Srbiji štite ljudska prava na poslu.
Milica Marinković istakla je da je diskriminacija kojoj su žene svakodnevno izložene na radnom mestu višestruka – postavlja se pitanje njihovih godina i, neretko, uloge u porodici.
„One su diskriminisane jer imaju previše godina, jer su mlade pa će postati majke, jer su već majke pa neće dovoljno raditi ili su opet sumnjive jer imaju ‘neke godine’, a nisu u braku. To je taj začarani krug gde je dovoljno da samo postojite kao žena. Svakako da ovo nije jedina društvena grupa koja je izložena diskriminaciji. Skrenula bih pažnju na Rome i generalno ljude koji su u riziku od siromaštva i kakav je njihov pristup tržištu rada i mehanizmima zaštite. Postoje i određene grupe stanovništva kojima je tržište rada potpuno nedostupno, što je povezano sa nekim većim problemima koje imaju, tu najviše mislim na beskućnike i ljude bez dokumenata, interno raseljene sa Kosova“, naglasila je Marinković.
Tako u praksi malu ulogu igra sve veći stepen obrazovanja koji ostvaruju Romi i Romkinje. Diskriminacija je prisutna čak i kada su pripadnici ove manjinske grupe najkvalifikovaniji za svoje poslove.
„Ukoliko neki poslodavac ne želi da zaposli Roma ili već tome pristupa sa nekim stepenom diskriminacije, kandidat neće imati previše šansi da otkloni predrasude. U poslednje vreme veoma često ističem zaključak da jeste puno sredstava uloženo u afirmativne mere, odnosno kvote za upise na fakultete, ali taj proces nije rađen sinhrono sa tržištem rada. To je dovelo do toga da sada imate jedan skup visokoobrazovanih Roma i Romkinja koji su jednako diskriminisani na tržištu rada i u situaciji da prihvataju poslove ispod svojih kvalifikacija. Upravo zato postoji velika potreba da se dodatno radi sa poslodavcima, ali i kolektivima, te najave ozbiljnijeg i detaljnijeg agende biznisa i ljudska prava“, podelila je sa ostatkom panelista naša Milica Marinković.
Najslabije plaćene poslove (poput javnih radova, održavanja higijene zgrada i javnih prostora i sezonskih poslova) i dalje u velikom broju rade Romi sa nižim stepenom obrazovanja, što je situacija koja je dugo prisutna. Marinković je naglasila prikrivenu, posrednu i protivzakonitu praksu diskriminacije s kojom je na terenu i iz rada sa korisnicima upoznata Inicijativa A 11. Ogleda se u, na primer, odbijanju poslodavca da na određenu, dobro plaćenu poziciju primi radnika koji je Rom, uprkos činjenici da ovaj radnik ima sve potrebne kvalifikacije.
Na svim poslodavcima u Srbiji je da poštuju zakone Republike Srbije i prestanu sa svim diskriminatornim praksama prema radnicima i radnicama. To će, kako je istakla Marinković, uneti prekopotreban stepan odgovornosti za poslovne prakse i biznise u Srbiji.
Detaljnije o ovom okruglom stolu, održanom 1. marta u Beogradu, saznajte iz izveštaja Fondacije „Centar za demokratiju“.
Fotografija: Fondacija „Centar za demokratiju“