U februaru 2021. godine, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podnela je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv kompanije „Pink International Company doo” zbog diskriminatornog postupanja prema Romima u tekstu objavljenom na online portalu Pink.rs.
Naime, u tekstu objavljenom 25. januara 2021. godine na ovom online portalu sa senzacionalističkim naslovom „Pink na licu mesta! Ovde je osumnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10). Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju“[1] nalazio se tekst i video prilog u kom je, između ostalog, navedeno kako su „juče oko 18 časova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali dve maloletne devojčice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvučnik“. Kako se iz navedene rečenice vidi, autor teksta (i video priloga unutar teksta) naglasio je nacionalnu pripadnost potencijalnih učinilaca krivičnog dela u ovom incidentu odnosno njihovo lično svojstvo. Uzimajući u obzir težinu i osetljivost ovog slučaja, jasno je da je bilo krajnje nepotrebno navoditi da su potencijalni učinioci krivičnog dela pripadnici romske populacije jer to nema nikakav značaj u konkretnom slučaju, kao što ne bi bilo značajno navoditi ni nacionalnost žrtve. Štaviše, ovakvo medijsko izveštavanje u kom se iznosi, naglašava ili pretpostavlja određeno lično svojstvo učinioca krivičnog dela, predstavlja klasičan primer produbljivanja stereotipa o romskoj nacionalnoj manjini koja je izrazito ranjiva i marginalizovana u našem društvu.
Ono što u je u ovom slučaju posebno zabrinjavajuće sa aspekta zaštite privatnosti jeste činjenica da se u narečenom tekstu navodi puno ime i prvo slovo prezimena ženske osobe koja se označava kao osumnjičena, kao i njene godine. Ovako istaknuti lični podaci uz prethodno isticanje nacionalne pripadnosti pomenute osobe, mogu značajno olakšati da se indirektno otkrije njen identitet.
U studiji „Monitoring kršenja prava na privatnost u medijima“[2] autorke upravo i navode da se u medijima u Srbiji najčešće zadire u privatnost građana tako što se navodi njihovo puno ime i prezime. Dodatno, uparivanje ovog podataka sa statusom žrtve ili osumnjičenog „predstavlja nepotrebnu informaciju za kojom ne postoji interes javnosti, a može da naruši dostojanstvo i našteti imenovanim građanima“.[3] Pomenuta studija takođe ukazuje na problem tretmana ličnih podataka osumnjičenih u medijima, pa naglašava „da ako su osobe osumnjičene, uhapšene ili optužene, mediji smatraju da pravo na privatnost prestaje sa dobijanjem ovog statusa“, te da ove grupe čine „četvrtinu svih građana čiji privatni podaci su se nepotrebno našli u medijima“ tokom trajanja monitoringa detaljno opisanog u studiji.[4]
Pomenuta studija se u vezi sa ovim problemom referiše i na Kodeks novinara Srbije u kom se navodi da nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju u slučajevima kriminalnih dela i nesreća, ali ni bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti.[5] Dodatno, studija se osvrće i na deo Kodeksa kojim se pojašnjava da čak i kada bi nadležni državni organi objaviili podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne bi smeli da prenose.[6]
Zbog svega navedenog, Inicijativa A 11 podnela je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u kojoj je pored činjeničnog stanja navedeno da se izveštavanju u ovakvim slučajevima mora postupiti sa najvećom mogućom pažnjom jer se pored toga što se u konkretnom slučaju radi o psihičkoj, fizičkoj i povredi dostojanstva ličnosti maloletne devojčice koja je označena kao žrtva u ovom slučaju, posledice ovakvog izveštavanja odnosno diskriminacije još su veće s obzirom na to da je ona učinjena putem medija koji prati veliki broj građana.
Tok postupka
U postupku povodom pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u junu 2021. godine doneo mišljenje[7] da su isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenih u pomenutom tekstu povređene odredbe člana 12. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.[8]
Kako se u podnetoj pritužbi naglašava, a u mišljenju Poverenika povodom iste potvrđuje, „nacionalna pripadnost osumnjičenih za ovo krivično delo nije ni u kakvoj vezi sa eventualno učinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi“. U mišljenju Poverenika dodaje se i da se „isticanjem nacionalne pripadnosti, u konkretnom slučaju, pažnja usmerava na nacionalne manjine, one se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima“. Kao veoma značajan deo mišljenja Poverenika izdvaja se i deo koji se odnosi na medijsko izveštavanje koje se u konkretnom slučaju karakteriše kao „neprihvatljivo“ i „suprotno antidiskriminacionim propisima“. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mišljenja je da „isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, može da dovede do negativnih osećanja i još većeg jaza između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva, izazivajući kod većinskog stanovništva odbojnost prema Romima i etiketiranje čitave romske zajednice kao izvršilaca krivičnih dela. Stoga, ovakvo izdvajanje pripadnika romske nacionalne manjine predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kojim se stvara neprijateljsko okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine“.
Poverenik je preporučio da „Pink International Company doo“, u okviru svojih programskih mogućnosti i uređivačke politike, obradi temu koja se bavi pitanjima zaštite i položaja romske nacionalne manjine, kao i da ubuduće ne objavljuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a da o planiranim merama za sprovođenje ove preporuke obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema mišljenja sa preporukom.
Interesantno je da je pre podnošenja pritužbe odnosno donošenja mišljenja Poverenika, sporna rečenica u kojoj se ističe nacionalna pripadnost potencijalnih učinilaca krivičnog dela postojala i u tekstu i u video prilogu koji se nalazio u članku na portalu Pink.rs, a da je nakon mišljenja Poverenika sporni deo izbrisan iz tekstualnog dela članka dok se u video prilogu ova rečenica i dalje nalazi.
[1] Pink.rs, Pink na licu mesta! Ovde je osumnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10). Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju, https://pink.rs/hronika/270270/pink-na-licu-mesta-ovde-je-osumnjiceni-decak-15-silovao-devojcicu-10-uzas-na-adi-huji-potresao-je-celu-srbiju-video
[2] Monitoring kršenja prava na privatnost u medijima, Partneri za demokratske promene Srbija, dostupno na: https://www.partners-serbia.org/public/news/monitoring-medija-publikacija.pdf
[3] Isto
[4] Isto
[5] Kodeks novinara Srbije – uputstva i smernice (2015). Beograd: Savet za štampu, str. 23–24
[6] Monitoring kršenja prava na privatnost u medijima, Partneri za demokratske promene Srbija, dostupno na: https://www.partners-serbia.org/public/news/monitoring-medija-publikacija.pdf
[7] Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 68-21 Mišljenje povodom pritužbe udruženja AA, protiv medija BB, http://ravnopravnost.gov.rs/rs/68-21-misljenje-povodom-prituzbe-udruzenja-aa-protiv-medija-bb
[8] “Sl. glasnik RS”, br. 22/2009 i 52/2021
Autorka teksta: Jana Vujić
Tekst je izrađen u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji sprovode Partneri Srbija u saradnji sa SHARE Fondacijom, Udruženjem “Da se zna!”, Beogradskom otvorenom školom, NVO ATINA i Inicijativom A 11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Za sadržinu ovog teksta isključivo su odgovorni Partneri za demokratske promene Srbija, SHARE Fondacija, Udruženje “Da se zna!”, Beogradska otvorena škola, NVO ATINA i Inicijativa A 11, i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
