Kako su mere štednje uticale na socijalna prava građana?

Protivustavno smanjenje penzija, uvođenje “poreza na siromaštvo”, smanjenje socijalnih davanja za najugroženije, rastuća stambena kriza jer skoro dve trećine domaćinstava nema mogućnosti da pokrije troškove stanovanja, neki su od najdramatičnijih pokazatelj ugroženosti socijalnih prava građana, od kada je Vlada Srbije 2012. godine počela da uvodi mere štednje.

Ovo je deo zaključaka iz izveštaja Prava drugog reda – Socijalna prava u svetlu mera štednje (2012-2020) koji je Inicijativa A 11 juče predstavila javnosti. 

“Prema međunarodno preuzetim ugovorima, obaveza Srbije je da neprestano unapređuje ekonomska i socijalna prava građana. To u Srbiji, ipak, nije slučaj posebno u poslednjih osam godina od kada su na snazi mere štednje. Svuda u svetu su mere štednje najviše pogodile najsiromašnije i ta neravnopravnost u podnošenju tereta najteža je njihova posledica. Srbija je imala jedinstvenu priliku da uvidevši negativne posledice mera štednje u drugim zemljama, odustane od njihovog uvođenja, ili da ih osmisli na način da se teret mera štednje ravnomerno raspodeli”, rekao je Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative A 11.

Da je zaštita ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji neefikasna, pokazuje i to što se najmanje jedna trećina pritužbi koje su građani podneli Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitniku građana odnose baš na ove dve vrste prava, dodao je on.

On je podsetio da građani Srbije trenutno nemaju mogućnost da svoja ekonomska i socijalna prava štite pred međunarodnim telima, zato što Srbija nije ratifikovala Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Kada država bude potpisinica ovog Protokola, i građani Srbije imaće mogućnost da zaštitu ovog korpusa prava potraže pred međunarodnim telima, baš kao što to sada mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava kada su im ugrožena građanska i politička prava. Inicijativa A 11 je pre dve godine pokrenula ovo pitanje pred nadležnim organima i u narednom periodu ponovo će aktivirati kampanju kojom poziva državu da ratifikuje ovaj Protokol i omogući građanima zaštitu ekonomskih i socijalnih prava.

U nastavku, nekoliko najznačajnijih zaključaka iz izveštaja: 

* Iako je 1.800.00 građana u riziku od siromaštva, Srbija nema strategiju za borbu protiv siromaštva; 

* Oko 70% domaćinstava ima problem sa plaćanjem troškova stanovanja, kriza stanovanja je sve veća, sa problemima su već upoznati i izvestioci UN za ovu temu a donošenje nacionalne strategije kasni već par godina; 

* Skoro 10.000 korisnika novčane socijalne pomoći je do sada bilo prinuđeno na neplaćeni rad da ne bi izgubili pravo na socijalna davanja. Ove mere su u suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim obavezama koje zabranjuju prinudni rad i diskriminaciju. Ustavni sud duže od pet godina ne rešava pitanje ustavnosti Uredbe kojom je korisnicima socijalne pomoći nametnuta obaveza neplaćenog rada; 

* Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju mogao bi značajno da pogodi socijalno ugrožene osobe koje se leče od karcinoma. Njegovim izmenama predviđeno je da se pokriva samo 65% troškova lečenja za bolesti za koje je propisan obavezni preventivni pregled za lice se nije na taj pregled odazvalo. Oni koji, dakle, ne odu na preventivni pregled kojim bi se mogla otkriti bolest u ranoj fazi, neće imati pokrivene troškove lečenja u potpunosti; 

* Već pet godina na snazi je tzv. “porez na siromaštvo” odnosno porez na imovinu koji plaćaju zakupci socijalnih stanova i stanova namenjenih izbeglicama i raseljenim licima. Ustavni sud godinama ne rešava pitanje ustavnosti ovog poreza.

Fotografija: Ivana Aćimović