Najbolji odgovor na moguću ekonomsku i društvenu katastrofu koju će izazvati COVID-19 kriza jeste da se finansije stave u službu ljudskih prava, i da se podrže oni u nepovoljnijem položaju, uz pomoć hrabrih finansijskih poteza, izjavio je danas ekspert UN za ljudska prava.
„Za ublažavanje razornih posledica pandemije, sada su ključni paketi poreskih podsticaja i socijalne zaštite direktno namenjeni onima koji su najmanje u stanju da se izbore sa krizom,“ rekao je Huan Pablo Bohoslavski, Nezavnisni ekspert UN za spoljni dug i ljudska prava. „Apelujem na vlade da razmotre hitno uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda”.
„Ohrabruje me to što mnoge zemlje razmatraju krupne mere za ekonomski podsticaj. Međutim, te mere moraju biti pažljivo osmišljene, tako da njihov glavni doprinos ne ostane samo spasavanje velikih kompanija i banaka,“ rekao je on.
„Od ključnog je značaja da se javne usluge besplatno pružaju onima koji ne mogu da ih priušte. Otplata dugova treba da se suspenduje za one pojedince koji u suprotnom ne bi mogli da se izbore sa krizom javnog zdravlja. Apsolutno se moraju sprečiti masovne evikcije,“ istakao je Nezavisni ekspert.
„Potrebni su ekonomski i poreski podsticaji za one koji rade u neformalnom sektoru, koji su samozaposleni, i koji ne mogu da rade od kuće. U suprotnom, oni će nastaviti da idu na posao, i na taj način će izložiti riziku kako svoje zdravlje, tako i zdravlje svoje porodice i šire zajednice,“ objasnio je.
Napominjući da globalna recesija koja se sprema može da bude ili neublažena katastrofa ili prilika za inovativna rešenja, UN ekspert je apelovao na vlade da utemelje svoje ekonomske politike vezane za COVID-19 na „Glavnim načelima za procenu uticaja ekonomskih reformi na ljudska prava“.
„Proteklih godina, svedoci smo štetnih posledica toga što su brojne osnovne usluge izašle na tržište, ili su privatizovane, u šta spadaju i zdravstvo i javno zdravlje. Takozvane „politike štednje“ sprovedene su u mnogim zemljama. Ovaj razvoj događaja se hitno mora preokrenuti, kako bi države mogle da odgovore na izazove u oblasti ljudskih prava i finansija, koje pred njih donosi COVID-19 kriza“, rekao je Bohoslavski.
Prema Nezavisnom ekspertu, ugovori o dugu i imovinska prava (realna, lična i intelektualna) postoje u širem pravnom i društvenom univerzumu, u kome treba da prevagnu ljudska prava. Ukoliko se na pravi način to opravda, države će moći da sprovedu neophodne ekonomske i pravne mere da se delotvornije suoče sa trenutnom zdravstvenom krizom. Pre svega, nikakva privatna ekonomska prava ne smeju da imaju primat nad pravom javnosti na zdravlje i opstanak.
Nezavisni ekspert je takođe apelovao na međunarodne finansijske institucije da pod hitno pokrenu svoje finansijske resurse i pomognu zemljama koje se bore protiv pandemije. „Duboko sam zabrinut nedavnim odgovorom MMF-a na zahtev Venecuele za finansijskom podrškom u borbi protiv COVID-19 krize. Argument MMF-a, po kome nije „dovoljno jasno“ da li je vlada Venecuele međunarodno priznata, ne sme da posluži kao osnov za odluku koja će
ozbiljno ugroziti celo stanovništvo Venecuele, a samim tim i ceo svet. Takve odluke mogu voditi ka strašnim kršenjima ljudskih prava, i podrazumevale bi javnu odgovornost institucija i donosilaca odluka u njima,“ naveo je Bohoslavski.
„Ova kriza predstavlja priliku da razmislimo o ideologiji po kojoj ekonomski rast predstavlja jedini put ka napretku, i preoblikujemo je. Pre svega, kriza nas navodi da preispitamo i promenimo naše obrasce ponašanja u vezi sa potrošnjom, ukoliko ozbiljno nastojimo da obezbedimo puno uživanje ljudskih prava za sve, i da zaštitimo životnu sredinu,“ zaključio je Bohoslovski.