Izbeglice, tražioci azila i migranti nezakonito i arbitrarno lišeni slobode na osnovu diskriminatornih kriterijuma

Izbeglice, tražioci azila i migranti nezakonito i arbitrarno lišeni slobode na osnovu diskriminatornih kriterijuma

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava sa zabrinutošću ističe da je trenutna politika Republike Srbije koja podrazumeva lišenje slobode oko 9.000 izbeglica, tražioca azila i migranata koji borave u centrima za azil i prihvatnim centrima protivustavna, nezakonita, arbitrarna i diskriminatorna.

Inicijativa A 11 je uradila detaljnu analizu (dostupna ovde) ograničenja i odstupanja od prava na slobodu i bezbednost ličnosti izbeglica, tražilaca azila i migranata koji borave u prihvatnim centrima i centrima za azil.

Pored toga, Inicijativa A 11 će sutra, 21. aprila, po završetku „policijskog časa“ podneti inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti člana 3 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja zbog toga što je u suprotnosti sa čl. 21, 22, 27, 29, stav 2 i 200, stav 1 i 2 Ustava Republike Srbije i predložiti Ustavnom sudu Srbije da hitno obustavi preduzimanje radnji na osnovu osporenih odredaba Uredbe, odnosno da privremeno stavi van snage osporene odredbe.

Inicijativa A 11 podneće zbog diskriminatornog pravnog režima kom su podvrgnute izbeglice, migranti i tražioci azila i pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti protiv Vlade Republike Srbije.

U trenucima kada je izuzetno ograničen pristup pravnim sredstvima, kada sudovi sude samo u hitnim i vrlo ograničenim slučajevima, zabrinjava i nedostatak reakcije Zaštitinika građana Republike Srbije koji je u više navrata istakao da pomno prati stanje na svim mestima lišenja slobode, što u slučaju izbeglica, migranata i tražioca azila do sada nije bio slučaj.

Nezakonito i arbitrarno lišenje slobode izbeglica, migranata i tražilaca azila nastupilo je na osnovu čl. 3, stav 2 i 3 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. Na osnovu ove odredbe, izbeglice, migranti i tražioci azila lišeni su slobode pod obrazloženjem „sprečavanja nekontrolisanog kretanja“ kao i činjenice da ova lica mogu biti nosioci virusa. Na osnovu ove Uredbe, oni mogu napustiti centre za azil i prihvatne centre samo u izuzetnim i opravdanim slučajevima, kada im Komesarijat za izbeglice i migracije izdaje vremenski ograničenu dozvolu za napuštanje centara u kojima borave.

Imajući u vidu da svako lice može biti nosilac virusa, kao i da među populacijom izbeglica, migranata i tražilaca azila nema ni jednog potvrđenog slučaja korona virusa, te da se lica iz iste populacije koja stanuju u privatnom smeštaju nisu podvrgnuta nikakvim posebnim ograničenjima prava, ističemo da se u ovom slučaju radi o diskriminaciji na osnovu pravnog statusa, porekla i mesta boravka.  

Njima je uskraćeno pravo na individualizovanu i obrazloženu odluku o lišenju slobode koja bi bila praćena saopštavanjem razloga zbog kojih su pritvoreni u centrima za azil i prihvatnim centrima i to od strane nadležnog organa. Uskraćeno im je pravo da putem žalbe o zakonitosti i osnovanosti lišenja slobode odlučuje sudsko telo (habeas corpus), kao i pravo na pravnog zastupnika i druga prava koja pripadaju osobama lišenim slobode.

Pored očigledno diskriminatornog pravnog režima kom su podvrgnuti, posebno je zabrinjavajuće što je kolektivno lišenje slobode navedenih kategorija stranaca proizvelo dalje posledice u vidu nehumanih i ponižavajućih uslova u pojedinim centrima za azil i prihvatnim centrima u kojima je stopa prenaseljenost dosegla gotovo 450% (Principovac i Sombor), 275% (Kikinda), 254% (Adaševci) i 167% (Preševo).

Visoka stopa prenaseljenosti u trenutku kada je u celom svetu vlada epidemija zarazne bolesti COVID-19 povećava rizik od širenja ove bolesti i kosi se sa svim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Komiteta za sprečavanje mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, ali i sa preporukama epidemiologa i kriznog štaba koje su usmerene na prevenciju COVID-19. U takvim uslovima ugrožen je život, telesni i mentalni integritet i zdravlje ne samo stranaca, već i zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice i migracije, ali i pripadnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova koji su zaduženi za čuvanje centara za azil i prihvatnih centara.

Zbog svega navedenog, Inicijativa A 11 poziva:

  • Vladu Republike Srbije da hitno izmeni sporni čl. 3 Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i da izbeglicama, migrantima i tražiocima azila omogući nesmetano uživanje prava;
  • Zaštitnika građana i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture da bez odlaganja pokrenu postupak zakonitosti i pravilnosti rada svih centara za azil i prihvatnih centara, a pogotovo onih u kojima stopa prenaseljenosti bez ikakve sumnje krši apsolutnu zabranu zlostavljanja.

 

Na kraju, Inicijativa A 11 ističe da je na osnovu relevantnih odredbi domaćih i međunarodnih propisa moguće obezbediti zaštitu najosnovnijih vrednosti svakog demokratskog društva – prava na život, prava na slobodu i apsolutnu zabranu zlostavljanja.