Svetski dan Roma globalno se obeležava 8. aprila, dana kad se kolektivno zapitamo u kakvom su položaju pripadnici ove, treće najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji.
I dalje veliki broj Roma i Romkinja živi u neformalnim naseljima, neuslovnim za život, bez ličnih dokumenata. Polovina romske populacije je bez formalnog obrazovanja. Romkinje su u posebno teškom položaju, kao višestruko diskriminisane i još uvek zatočene u lancu ranih brakova.
Romi su teško zapošljiva kategorija zbog brojnih stereotipa koji su prisutni u javnom prostoru. Romi su izloženi sveprisutnoj diskriminaciji i otvorenom rasizmu koje širi čak i visoki funkcioneri vlasti.
Na ovaj dan, Inicijativa A 11 sa javnošću deli poražavajuće saznanje o masovnoj zloupotrebi kojom su pojedinci targetirali upravo Rome i Romkinje, a koja se završila s velikim posledicama po egzistenciju ovih ljudi i bez odgovornosti za počinioce.
Desetak Roma i Romkinja iz naselja “Vuka Vrčevića”, kod Pančevačkog mosta, bili su meta prevare pojedinaca kada su im 2022. godine uzete lične karte radi fiktivnih prijava na radna mesta.
Zbog ovih teških zloupotreba, oni mesecima nisu mogli da ostvare prava iz socijalne zaštite – izgubili su novčanu socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, dok su pojedine firme preko kojih su fiktivno “radili” i dalje aktivne.
Reč je o, kako se A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uverila iz prepiski sa nadležnim organima i uvidom na terenu, razrađenoj poslovnoj šemi ubiranja koristi od prijave zaposlenih, od kojih nijedna osoba nije ni dan provela na poslu.
Usluga za koju se ispostavlja da je bila – prevara
U jeku predizbornih i postizbornih otkrivanja masovnih prebacivanja prijava stanara iz jednog mesta u drugo, ukazujemo na praksu koja je po prirodi radnje slična, ali je po posledicama, verujemo, još štetnija.
Inicijativa A 11 otkrila je velike zloupotrebe kad je u julu 2022. godine, u okviru redovnih terenskih aktivnosti, posetila romsko naselje “Vuka Vrčevića”. Velika većina stanovnika ovog naselja koristi novčanu socijalnu pomoć i pravo na besplatni obrok, žive u jako lošim uslovima, nemaju struju, ograničen im je pristup vodi i, kao što je očekivano, generalno nisu u fokusu nadležnih organa.
Iz razgovora sa Romima i Romkinjama, naši pravnici i pravnice su saznali da je desetak ljudi izgubilo pravo na novčanu socijalnu pomoć jer su se “zaposlili”. Naime, sredinom marta 2022. godine, neposredno pred tadašnje predsedničke i parlamentarne izbore, ovo naselje je posetila osoba koja se predstavila kao ovlašćena da im uzme lične karte, a sve kako bi ih “pripremila” za izbore i prijavila na biračka mesta na kojima će uskoro glasati.
Ova osoba bila je svesna da prilazi ljudima koji su mahom nepismeni i pravno neuki, što je iskoristila. Njih desetak je predalo svoje lične karte toj osobi, verujući da im se čini usluga, a dokumenta su dobili nazad oko sat vremena kasnije.
Posle kraćeg vremena, jedna od prevarenih Romkinja otišla je u Republički fond za zdravstveno osiguranje kako bi overila svoju zdravstvenu knjižicu – a tamo je saznala da njen “poslodavac” nije za nju uplaćivao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, te ne može da produži važenje knjižice. Ona je do tada upravo zbog svog lošeg socijalnog statusa imala zdravstveno osiguranje preko svog statusa korisnice novčane socijalne pomoći.
Ispostavilo se da je ta osoba sa desetak Roma i Romkinja, kojima je uzela ličnu kartu, zaključila fiktivne ugovore o radu sa različitim kompanijama tako što je falsifikovala njihove potpise. Zaključeni su ugovori o radu u trajanju od tri meseca, ali ih niko posle ta tri meseca nije odjavio – i oni su ostali zaposleni na neodređeno.
Inicijativa A 11 naglašava da su ovi ljudi imali višestruko negativne posledice zbog pomenutog krivičnog dela. Osim što su izgubili novčanu socijalnu pomoć i prava na druga davanja (jer se smatra da više nisu ugroženi, imaju poslove), bili su lišeni mogućnosti da se zapravo zaposle jer su već radno angažovani na puno radno vreme, na svojim nepostojećim poslovima.
Pritom im imaginarni poslodavac nije uplaćivao doprinose, pa su izgubili zdravstveno osiguranje.
Romkinja preko noći postala komercijalista u beogradskoj kompaniji, iza koje stoji “poznati” Novosađanin
Prevareni Romi i Romkinje uglavnom su prijavljeni kao komercijalisti u određenim privatnim firmama sa sedištima širom Srbije. Bilo je i vozača kamiona, ali svakako su to poslovi koji nisu imali nikakve veze sa njima, njihovim kvalifikacijama i potrebama. O svemu je upoznata policija i ovi zloupotrebljeni i prevareni građani su saslušani, ali slučaj nije dalje nigde otišao, niti je bilo kompletne istrage.
Inicijativa A 11 zaključuje da je reč o masovnom kršenju zakona, gde je moguće da je u pitanju korišćenje subvencija za zapošljavanje teže zapošljivih grupa (poput Roma) ili korišćenje mogućnosti da se zarada isplati “na ruke” ovim imaginarnim zaposlenima, gde je moglo da dođe i do “pranja novca”, bez ikakvog pisanog traga.
Primetno je da iza nekih od ovih fiktivnih firmi stoje isti ljudi, čak i osoba iz Novog Sada o kojoj su mediji ranije pisali kao o čoveku koji je vlasnik najviše (gubitaških) firmi u Srbiji.
A 11 se obilaskom adresa sedišta ovih firmi uverila da ne postoji ni naznaka poslovnih delatnosti. Potom smo se obratili zvaničnim državnim organima koji vode evidencije o zaposlenima. Usledila je serija preusmeravanja nadležnosti, ali su ugroženi Romi i Romkinje tokom celog procesa “dopisivanja” i dalje bili fiktivno prijavljeni i bez prava da koriste usluge socijalne zaštite.
Tek posle šest meseci, Inicijativa A 11 je uspela da odjavi nekolicinu ljudi sa osiguranja po oslovu zaposlenja, što im je omogućilo da o trošku državnog budžeta overe knjižice i da konačno uđu u evidenciju centra za socijalni rad.
Nažalost, nikom od oštećenih nije nadoknađena šteta. Pojedinci su bili fiktivno zaposleni sve do februara 2023. godine, odnosno duže od pola godine.
Stanovnica ovog romskog naselja S. R. fiktivno je bila zaposlena u firmi “Tara market” na Novom Beogradu, na Bulevaru Mihajla Pupina 10/E. U zvaničnom obrazloženju RFZO, koje poseduje Inicijativa A 11, stoji da je S. R. uvedena u evidenciju osiguranika po osnovu zaposlenja 10. marta 2022. godine. Konstatuje se da je njena prijava “pogrešno uneta”.
L. B. fiktivno je bio prijavljen u firmi “Džoni Mikros Hold GMD Company” Kragujevac, koja je osnovana krajem 2019, a obrisana iz registra APR u aprilu 2023. godine. Inspekcija rada nije uspela da pronađe ovu firmu na prijavljenoj adresi, zbog čega je slučaj prosleđen MUP-u i odeljenju za privredni kriminal.
Jedna od Romkinja, D. K, pokušala je da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali je tamo dobila informaciju da je zaposlena. Isto neverovatno i neprijatno iskustvo imali su i B. R. i T. P, sve stanovnici romskog naselja.
T. P. je bila fiktivno zaposlena u firmi “Elektrosklop” Beograd, na adresi Obilićev venac 18. Inspekcija rada je nekoliko puta na terenu pokušavala da pronađe ovog poslodavca, ali bezuspešno. D. K. bila je fiktivno zaposlena u “Novak gradnji”, za koju je inspekcija ustanovila da ima “očigledno fiktivnu adresu” u Ripnju.
Većina prijava podnete su istog dana, uverila se Inicijativa A 11 iz zvaničnih evidencija.
Zloupotrebe na štetu najugroženijih nikoga ne dotiču
Zapošljavanje osoba koje su pripadnici neke od nacionalnih manjina u Srbiji deo su afirmativnih mera koje je država osmislila kako bi motivisala preduzetnike da uposle one kojima mnogi okreću glavu. Međutim, i ove mere neretko su predmet zloupotreba u kojima se nanosi ogromna šteta ljudima koji su često na ivici egzistencije a kako bi pojedinci ostvarili korist, najčešće bez većih posledica.
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ponovo apeluje na sve nadležne organe da ne dozvole ovakve povrede prava najugroženijih građana i građanki. Vrlo je vidljivo koliko su organi efikasni kad procesuiraju slabije od sebe, dok su, u najmanju ruku, uplašeni i nezainteresovani kad je potrebno sankcionisati iole veće igrače.
Za bolji položaj ljudi na margini društva nije dovoljno samo uspostaviti afirmativne mere – potrebna je stroga kontrola sistema u kojem pojedinci uvek traže način da ostvare profit na štetu drugih, a u ovom slučaju na štetu onih koji svoja prava već izuzetno teško ostvaruju.
U Beogradu, 8. aprila 2024. godine