A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava je ove godine sprovela prvu Školu ekonomskih i socijalnih prava, u periodu od 7. novembra do 19. decembra. S obzirom na COVID-19 pandemiju, predavanja su se održavala putem Zoom platforme. Iako je to predstavljalo izazov u organizovanju i sprovođenju Škole, pružilo nam je mogućnost da obezbedimo učešće i osobama koje žive van Srbije.
Tokom sedam nedelja bavili smo se različitim pitanjima iz sfere ekonomskih i socijalnih prava. Na početku Škole, bavili smo se mestom ekonomskih i socijalnih prava u sistemu zaštite ljudskih prava, obavezama koje država ima prema pojedincima u pogledu poštovanja, zaštite i omogućavanja ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava, te pitanjima na koji način se može tražiti zaštita ovih prava pred sudskim ili kvazi-sudskim telima.
Takođe smo tokom Škole govorili i o pojedinačnim pravima iz korpusa ekonomskih i socijalnih prava, kao što su pravo na najviši dostižni standard zdravlja, pravo na adekvatno stanovanje, socijalnu zaštitu i obrazovanje. Deo programa posvetili smo i radnim pravima.
Pored toga smo se osvrnuli i na pristup ekonomskim i socijalnim pravima posebno ugroženih grupa, sa fokusom na žene, osobe sa invaliditetom, izbeglice i tražioce azila, da bismo i poslednji termin posvetili uticajima mera ekonomske politike na siromaštvo i ostvarivanje ovih prava.
Na nekim od navedenih predavanja, polaznice i polaznici Škole su imali priliku da slušaju i diskutuju sa gostujućim predavačima – Mariom Reljanovićem, naučnim saradnikom pri Institutu za uporedno pravo, Nevenom Vučković Šahović, bivšom članicom Komiteta za prava deteta, Kosanom Beker, programskom direktorkom Udruženja građanki FemPlatz, Damjanom Tatićem, bivšim članom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom i Lazarom Stefanovićem, doktorantom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beču i saradnikom MDRI-S.
Pored navedenih predavanja smo takođe imali i takozvane “dopunske sesije” koje su bile posvećene monitoringu ekonomskih i socijalnih prava i alatkama za njihovo praćenje. Jedno od tih predavanja je vodila Francesca Feruglio iz Mreže za ekonomska, socijalna i kulturna prava (ESCR-Net), mreže koja ujedinjuje vodeće organizacije i eksperte u polju ekonomskih i socijalnih prava, dok je drugo vodio Mihir Mankad iz Centra za ekonomska i socijana prava (CESR), organizacije koja se preko 20 godina bavi zaštitom ekonomskih i socijalnih prava na međunarodnom nivou i koja je unela mnoge inovacije u praćenje sprovođenja obaveza država u pogledu poštovanja ovih prava. U jednoj od ovih dopunskih sesija smo imali prilike da razgovaramo sa Soheir Asaad iz palestinske organizacije Adalah, koja se bavi zaštitom prava Palestinaca u okupiranim palestinskim teritorijama i u Izraelu, o utuživosti ekonomskih i socijalnih prava u kolonijalnom kontekstu.
“Tim A 11 i gosti predavači koji su vodili školu, kroz ovaj su nas proces vodili s puno entuzijazma, dijeleći s nama teorijsko i pravno znanje, ali i mnogo iskustva iz prakse, osnažujući našu motivaciju za rad na zaštiti i promociji ljudskih prava koja je u ovim čudnim vremenima itekako potrebna”, navodi Sara Lalić iz Centra za mirovne studije, koja je bila jedna od polaznica prve Škole ekonomskih i socijalnih prava.
Interesovanje za učešće na Školi je bilo veliko, pa je posle selekcije svih koji su poslali prijavu na Školu primljeno ukupno 34 osobe od kojih je 29 polaznika i polaznica uspešno i završilo i dobilo sertifikat. Polaznice i polaznici su bili izuzetno angažovani, zainteresovani i aktivni tokom trajanja Škole i učinili su da ova prva godina bude iskustvo koje nam je pokazalo da postoji veliko interesovanje za temu ekonomskih i socijalnih prava. Ovo nas podstiče da Školu održavamo i ubuduće, kao i da je unapređujemo.
Nakon pohađanja programa, Valentina Lepojević iz Udruženja građanki FemPlatz je izrazila mišljenje da je “veoma važno da se posveti pažnja ekonomskim i socijalnim pravima – pravima koja su neophodna za kvalitetan život građanki i građana” i da je “za razumevanje ovih prava i njihovu primenu, neophodno da se o njima informišemo i edukujemo”, te da u tome leži vrednost ovog programa.
Sličnog mišljenja je i Sandra Kasunić iz Centra za mirovne studije, koja je takođe bila polaznica ovogodišnje Škole, koja je navela da
“Realnost u kojoj živimo [nam] pokazuje da su socijalna i ekonomska prava i dalje zapostavljena i ignorirana, dok s druge strane, globalne socioekonomske nejednakosti konstantno rastu. Upravo zato je bitno da postoji edukacijski program poput Škole ekonomskih i socijalnih prava koji nam omogućuje stjecanje znanja o teoriji i praksi primjene tih prava i prostor za razmjenu ideja, iskustva i inspiracije kako da u našu borbu za ljudska prava uključimo kritičko promišljanje društveno-političkih okolnosti”.
Njena koleginica Sara Lalić je našla i dodatnu vrednost Škole u tome što joj je omogućila “da se odmakne od svakodnevnog rada i podsjeti se glavnih aspekata međunarodnog okvira za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava te da iz kritičke perspektive sagleda stanje socijalnih i ekonomskih prava u našim društvima i globalno”.
Ovim putem bismo hteli još jednom da izrazimo zahvalnost svim učesnicama i učesnicima prve Škole ekonomskih i socijalnih prava. Smatramo da su svi pojedinci bitni u borbi za unapređenje ekonomskih i socijalnih i drugih ljudskih prava. Polaznici i polaznice Škole su svojim učešćem doprineli da se otvari dijalog o ekonomskim i socijalnih pravima i o tome da su ova prava podjednako važna kao i građanska i politička prava, a ne prava drugog reda – zato što su sva ljudska prava univerzalna, nedeljiva, međuzavisna i povezana.