Grad Beograd i konzorcijum sačinjen od kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nisu ispunili standarde ove banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni projektom, a koji žive i rade na deponiji.
Zbog toga je A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11) danas podnela žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism – IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke.
Zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno je neformalno naselje na obodu deponije u Vinči. Tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih ostao, praktično, bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. Kako je reč, uglavnom, o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinulo ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji.
„Bez prihoda za život moglo bi da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada što je u suprotnosti sa obavezama koje je Grad Beograd preuzeo na osnovu usvojenog Plana preseljenja, kao i sa politikom i standardima EBRD-a koja ovaj projekat kreditira. Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči”, kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A 11 i dodaje da su, osim sopstvenog Plana, i standarda EBRD, u ovom slučaju prekršeni i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnih iseljenja.
IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno „Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD”. Ovaj mehanizam ima mogućnost i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje klijenta, to jest Grada Beograda i konzorcijuma kompanija, ne usaglasi sa politikom EBRD-a. U ovom slučaju, to znači – dok se ne postigne dogovor i nađe rešenje za ljude koji su direktno pogođeni ovim projektom.
„Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje. Ovde su ljudi već raseljeni ali obaveza da se za njih nađe adekvatno rešenje, u skladu sa politikom EBRD, i dalje postoji”, objašnjava Vasiljević.
Inicijativa A 11 još jednom poziva Grad Beograd, konzorcijum koji gradi spalionicu otpada kao i investitora da, kroz proces pregovaranja, pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja koji su, zbog ove investicije, izgubili i smeštaj i prihod za život.