B. K. iz Zaječara, koja je interno raseljena osoba sa višestrukim invaliditetom, već petnaestu godinu trpi ozbiljne posledice kršenja domaćih i međunarodnih antidiskriminatornih propisa jer živi u stanu koji se nalazi na prvom spratu zgrade u kojoj ne postoji lift, niti bilo koji drug vid savladavanja visinskih razlika za osobe sa invaliditetom.
Budući da je objekat u kojem se stan nalazi namenjen socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima, i u vlasništvu Grada Zaječara, nakon pritužbe A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog otežanog pristupa B. K. stambenoj jedinici, Grad Zaječar dobio je opomenu i krajnji rok od 30 dana da konačno otkloni posledice diskriminacije i reši problem s kojim se B. K. susreće , a zbog kojeg iz stana izlazi svega nekoliko puta godišnje.
Inicijativa A 11 Poverenici je početkom oktobra prošle godine u svojoj pritužbi ukazala na težak položaj B. K, osobe sa invaliditetom, koja je je ujedno i korisnica invalidske penzije. Osim toga, još pre nego što su njeni problemi na sadašnjoj adresi počeli, ustanovljeno je i da ima stoprocentno telesno oštećenje, zbog čega prima i novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.
Uprkos tome, B. K. je na raspisanom Konkursu za izbor korisnika stambenih jedinica namenjenih socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima 2008. godine, uprkos utvrđenom invaliditetu, dodeljen stan na prvom spratu zgrade, u koji se uselila 2009. godine. S obzirom na to da zgrada nema lift, niti rampu, B. K. je prinuđena da se za kretanje u invalidskim kolicima svih ovih godina oslanja na svoju ćerku i na komšije.
Celokupna situacija je dovela do toga da ova žena u toku godine samo nekoliko dana provede na otvorenom – gotovo da ne izlazi iz stana, što joj drastično uništava fizičko i mentalno zdravlje. Zbog otežanih uslova ne uspeva da redovno posećuje lekara, te joj je i zdravlje ozbiljno narušeno.
Uprkos činjenici da su se i ona i njena ćerka još od 2018. godine u više navrata obraćale nadležnim organima, nikakve reakcije nije bilo. Predlagale su postavljanje rampe ili električne podizne platforme, ali su kao odgovore dobijale tvrdnje da je to ili nemoguće i izuzetno skupa opcija. Čak, i kad je ćerka B. K. iznela mogućnost da sufinansira radove, pojavio se argument da bi postavljanje platforme “pokvarilo spoljni izgled zgrade”.
Tek nakon pritužbe koju je Inicijativa A 11, uz saglasnost B. K, podnela Poverenici, kao i njenog angažovanja na utvrđivanju činjeničnog stanja, predstavnici Gradske uprave Zaječara posetili su B. K. i počeli da obećavaju postavljanje platforme. Međutim, nakon ovih obećanja, a potom i pokušaja prikupljanja ponude za radove, Grad Zaječar dalje ništa ne preduzima, dok je B. K. i dalje zatočena u svom stanu.
Inicijativa A 11 podseća da osobe sa invaliditetom u Srbiji imaju garantovana jednaka prava i slobode, te da uživaju jednako poštovanje i dostojanstvo kao svi građani. Srbija je potpisnica međunarodne Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i time se obavezala da će preduzimati sve mere kako bi osobe sa invaliditetom imale potpuno ravnopravne uslove, u svakom okruženju, što obuhvata uklanjanje arhitektonskih barijera u životnom prostoru.
Takođe, Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje diskriminaciju građana na osnovu invaliditeta. U ovom slučaju, prekršen je i Zakon o planiranju i izgradnji, budući da zgrada nije izgrađena tako da bude pristupačna svim stanarima.
Iz ove situacije je sasvim jasno, a u svom mišljenju konstatuje i Poverenica, da je Grad Zaječar prvo svesno uselio osobu sa invaliditetom u nebezbedne uslove lišene opcije slobodnog kretanja, a potom i propustio da svoje traljave greške ispravi.
Prema upravo izrečenoj opomeni i nalogu Poverenice, gradska uprava ima rok od 30 dana da se suoči s ovim problemom i ugradi platformu pomoću koje će B. K. konačno moći da izađe iz zgrade bez asistencije drugih lica. Tu slobodu B. K. čeka već 15 godina.
U Beogradu, 23. aprila 2024. godine