Sporan algoritam Socijalne karte, niski iznosi socijalnih davanja, te masovna kršenja radnih prava, naročito prosvetnih radnika, samo su deo problema u oblasti ekonomskih i socijalnih prava koje u svom novom godišnjem izveštaju navodi Evropska komisija, oslanjajući se na komentare koje je ovom telu Evropske unije prethodno uputila Inicijativa A 11.
Novi izveštaj Evropske komisije (EK) izuzetno nepovoljno ocenjuje politiku države u pogledu zaštite ranjivih grupa, naročito u pogledu diskriminacije. Međutim, kako je i Inicijativa A 11 naglasila u svojim komentarima, rađenim na osnovu detaljnog uvida u situaciju, poslednjih godinu dana obeležilo je teško kršenje radnih prava, što se ogledalo kroz nezakonita umanjenja zarada zaposlenih u prosveti.
Ostaju stare boljke iz Poglavlja 19 – nikako da se uđe u proces izrade novog Zakona o radu, ali i Zakona o štrajku koji je, pokazalo se, izuzetno zastareo i ne štiti pravo na štrajk radnika i radnica. Evropska komisija u izveštaju poručuje da su obustave rada, kao i protesti u prosveti, pokazali snažnu potrebu da se bez odlaganja izmeni Zakon o štrajku.
U okviru istog poglavlja, preporuke EK ukazuju na potrebu za izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti tako da poboljša pokrivenost i adekvatnost socijalnih davanja za ljude ispod praga siromaštva, uključujući novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak. Kao što je pomenuto, potrebno je da Srbija odgovori na preporuke Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) iz 2024. godine o procesu donošenja odluka u sistemu Socijalne karte – kako Inicijativa A 11 ukazuje godinama unazad, primenom javnosti nevidljivog algoritma najsiromašnijima se oduzima novčana socijalna pomoć, a u poslednje tri godine je gotovo 60.000 građana ostalo bez ove pomoći.
Evropska komisija apeluje da se revidira rad registra Socijalna karta tako da se obezbedi transparentnost u radu algoritamskih sistema, razvoj efikasnih pravnih lekova i uspostavljanje snažnog mehanizma nadzora ovog relativno novog alata.
Povodom diskriminatornih uslova za ostvarenje roditeljskog dodatka, izveštaj ukazuje da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom izmenjen u septembru 2024. godine kako bi se povećalo nekoliko davanja, ali preporuka Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava iz 2022. godine o uklanjanju diskriminatornih uslova – nije uzeta u obzir. Na ovu okolnost smo podsetili i u godišnjem izveštaju Inicijative A 11, ali i u doprinosu koji smo poslali Komisiji i UN telima, te izražavamo zadovoljstvo što i Evropska komisija ovo pitanje prepoznaje kao problem koji treba rešiti.
Ističe se da Romkinje, starije žene, siromašne žene, žene sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljene žene i dalje doživljavaju višestruke i intersekcionalne oblike diskriminacije. Komisija navodi da se prisilna iseljavanja Roma i dalje dešavaju protivno zakonu i međunarodnim standardima, na šta je i Inicijativa A 11 u više navrata ukazivala. Takođe, ukazuje se i da opisi poslova za lokalne romske koordinatore, pedagoške asistente i zdravstvene medijatorke nisu usklađeni, dok je njihovo radno angažovanje nestabilno. Rešenja za interno raseljena lica ostaju spora i ograničena, što zahteva više finansiranja.
U okviru Poglavlja 23, a u pogledu ocene ravnopravnosti muškaraca i žena na radu i socijalnoj politici, Komisija se osvrće i na posledice prethodnog stavljanja van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti i okolnost da je time suspendovana i obaveza poslodavaca da izveštavaju o stanju rodne ravnopravnosti i jednakim zaradama. Osim toga, istaknuto je da je Zaštitnik građana u kontekstu studentskih i građanskih protesta, relativno malo i uglavnom zakasnelo reagovao. Evropska komisija pominje i inicijativu za razrešenje Zaštitnika građana koju su organizacije civilnog društva, među kojima je i Inicijativa A 11, podnele skupštini.
Osim obustave rada prosvetnih radnika, u izveštaju se navode i druge specifične situacije koje su obeležile ovu godinu. Detaljno je analizirana celokupna sitiuacija u vezi sa građanskim protestima, kao i navodna upotreba zvučnog oružja za kontrolu građana na velikom protestu 15. marta u Beogradu. S tim u vezi, napominje se da uprkos što je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru u ovom slučaju, vlasti još uvek nisu sprovele kredibilne aktivnosti kojima bi se negirala takva upotreba.
Inicijativa A 11 izražava zahvalnost što su nejednakosti i kršenja prava na koje je ukazala u podnesku EK ponovo našle mesto u ovogodišnjem izveštaju. Nastavićemo da preduzimamo sve što je u našoj moći da se problemi u oblasti naših svakodnevnih prava reše i o tome ćemo izveštavati kako domaću javnost, tako i međunarodne organe.
U Beogradu, 5. novembra 2025. godine
