Ovo pitanje namenjeno je prvenstveno stanodavcima

Ukoliko ste stanodavac i ako ste na ovo pitanje odgovorili potvrdno, treba da znate da ste prekršili Zakon o zabrani diskriminacije.

Šta je diskriminacija u oblasti stanovanja?

Kada stanodavac odbije da izda stan potencijalnom stanaru zbog nekog njegovog ličnog svojstva, kao što je versko ubeđenje, etničko poreklo, nacionalna pripadnost, političko opredeljenje, seksualna orijentacija, rodni identitet ili drugo, radi se o diskriminaciji u oblasti stanovanja.

Dosadašnje iskustvo udruženja koja se bave suzbijanjem diskriminacije u oblasti stanovanja pokazuje da su nacionalna pripadnost, etničko poreklo, seksualna orijentacija i rodni identitet najčešća lična svojstva zbog kojih stanodavci odbijaju da izdaju stan potencijalnim stanarima.

Drugim rečima, najčešće žrtve diskriminacije su LGBT+ osobe, Romi i migranti.

Iako diskriminacija u oblasti stanovanja do sada nije bila posebno regulisana Zakonom o zabrani diskriminacije, nedavnim izmenama ovog zakona ona je prepoznata kao poseban oblik diskriminacije.

Šta kaže Zakon o zabrani diskriminacije?

Diskriminacija u oblasti stanovanja postoji kada pravno ili fizičko lice na osnovu stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva odbije zaključenje ugovora o zakupu, odnosno korišćenju stambene jedinice. (član 27a Zakona o zabrani diskriminacije)

Lična svojstva koja prepoznaje Zakon o zabrani diskriminacije ili šta stanodavac ne sme da pita stanare?

Diskriminatorno postupanje je svako nejednako postupanje prema licu ili grupi lica koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivou prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima

(Član 2 Zakona o zabrani diskriminacije)

Da li je diskriminacija u oblasti stanovanja česta i kako se utvrđuje?

Uprkos tome što je diskriminacija sve prisutnija, u javnosti nema preciznih i pouzdanih podataka o rasprostranjenosti ove pojave u oblasti stanovanja. Ipak, iskustva udruženja koja se bore protiv ovog oblika diskriminacije pokazuju da postoji trend sve učestalijeg diskriminatornog postupanja u ovoj oblasti.

Zbog toga što se diskriminacija teško dokazuje, često se za proveru da li postoji diskriminacija u određenoj oblasti koristi situaciono testiranje.

Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi na „licu mesta“, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica koje je zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse.

Situaciono testiranje je metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije koji je regulisan Zakonom o zabrani diskriminacije. Ovaj metod omogućava da se potencijalni diskriminator dovede u situaciju da se ponaša diskriminatorno bez straha da ga neko posmatra, dok učesnici u situacionom testiranju istovremeno proveravaju da li je njegovo postupanje diskriminatorno.

Situaciono testiranje diskriminacije omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena“ i za koju sa kao opravdanje koriste različiti izgovori.

Kako izgleda situaciono testiranje diskriminacije u oblasti stanovanja u praksi?

Dvoje ispitivača diskriminacije koji su izjednačeni u svim karakteristikama osim u pogledu ličnog svojstva na osnovu kojeg se testira diskriminacija javljaju se na oglas za izdavanje stana. Jedan od njih je tester koji poseduje lično svojstvo (na primer, Rom/Romkinja), dok je drugi kontrolni tester koji ne poseduje ovo lično svojstvo. Oba ispitivača diskriminacije pozivaju istog stanodavca i zakazuju gledanje oglašenog stambenog prostora. U razgledanje stana prvo odlazi tester koji poseduje lično svojstvo, u našem slučaju Rom ili Romkinja. Ukoliko stanodavac otvoreno ili na prikriven i indirektan način (najčešće pod izgovorom da je stan već izdat) odbije da izda stan testeru, u razgledanje istog stana odlazi kontrolni tester koji nije Rom ili Romkinja. Ako stanodavac nakon odbijanja Roma pristane da izda stan kontrolnom testeru koji nije Rom, možemo da tvrdimo da se radi o diskriminaciji, odnosno nejednakom postupanju na osnovu etničkog porekla ili nacionalne pripadnosti.

Rezultati situacionog testiranja se u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije smatraju validnim dokazom u sudskom ili postupku po pritužbi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

Navedeni primer je pojednostavljena ilustracija sprovođenja metode situacionog testiranja diskriminacije. U publikaciji Priručnik za situaciono testiranje diskriminacije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti mogu se naći detaljne informacije i instrukcije o sprovođenju situacionog testiranja. Priručnik može biti koristan za sve one koji žele samostalno da organizuju i sprovedu situaciono testiranje. Veoma je važno imati u vidu pravila za izvođenje situacionog testiranja koja se moraju poštovati kako bi se testiranje smatralo validnim.

Kako stanar može da zaštiti svoja prava?

Svako, pa i osoba koja traži stan ili je već pronašla stan, ako je pretrpela diskriminaciju ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti koji pokreće postupak za utvrđivanje diskriminacije. Ovaj postupak je u potpunosti besplatan. Ukoliko se u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti utvrdi nejednako postupanje, ovaj nezavisni državni organ donosi mišljenje i preporuke za otklanjanje diskriminacije. Zbog diskriminatornog postupanja stanar koji je žrtva nejednakog tretmana takođe može podneti i tužbu nadležnom sudu.

Kako da se informišu stanodavci o zabrani diskriminacije u oblasti stanovanja?

Kampanjom na portalima koji su specijalizovani za oglašavanje davanja u zakup stambenog prostora, Inicijativa A 11 želi da informiše stanodavce o zabrani diskriminacije koja je regulisana važećim domaćim propisima, a potencijalne stanare o pravima i mehanizmima zaštite od diskriminacije u oblasti stanovanja. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti o sve učestalijoj praksi diskriminacije u oblasti stanovanja i ukazivanje na potrebu za stvaranjem ravnopravnog okruženja i društvenog ambijenta u kojem će svi građani biti tretirani jednako, bez obzira na lično svojstvo koje poseduju.

Za više informacija o mehanizmima zaštite od diskriminacije možete posetiti sajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili se obratiti Inicijativi A 11 na mejl office@a11initiative.org

 

*Kampanja „Da li birate stanara po veri, naciji ili seksualnoj orijentaciji?” realizuje se u okviru projekta „Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava kroz primenu antidiskriminacionog zakonodavstva“ koji su podržali Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fondi za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).