Ove godine 10. decembar, Dan ljudskih prava označava i 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, dokumenta koji su Ujedinjene nacije usvojile kako bi garantovale slobodu, jednakost, dostojanstvo i prava svih ljudskih bića.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u sebi sadrži odredbe koje se tiču kako građanskih i političkih, tako i ekonomskih i socijalnih prava. Međutim, danas smo svesni toga da u ostvarivanju različitih ljudskih prava, takođe postoje nejednakosti.
O građanskim i političkim pravima poput prava da se učestvuje u društvenom i političkom životu, bira i bude biran, prava na slobodu mišljenja i izražavanja, okupljanja, prava na pravično suđenje i drugih slušamo često, poznajemo ih i imamo različite mehanizme koje možemo da koristimo onda kada su ugrožena i kada treba da ih branimo.
S druge strane, ekonomska i socijalna prava, prava koja čine važan deo svakodnevnog života, često bivaju zanemarena i označena kao skupa, neutuživa i predstavljena kao da su programski ciljevi, a ne prava. Prava na socijalnu zaštitu, na adekvatno stanovanje, na zdravlje, na rad i obrazovanje neophodna su za dostojanstven život i razvoj svake osobe.
Osim Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ekonomska i socijalna prava garantovana su i Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, usvojenim 16. decembra 1966. godine. Ovim Paktom su se države obavezale da će u najvećoj mogućoj meri koristiti raspoložive resurse i preduzimati korake za puno ostvarivanje ovih prava. Ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima pomaže državama da sprovedu u delo obaveze i standarde koje su prihvatile usvajanjem Pakta i otvara mogućnost obraćanja Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava radi zaštite ovih prava onda kada se ona ne mogu ostvariti pred domaćim upravnim i sudskim telima.
Republika Srbija je nedavno prihvatila Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Proces ratifikacije Opcionog protokola bio je dugotrajan. Srbija je još 2018. godine dobila preporuku da ratifikuje Opcioni protokol koju nije prihvatila. Inicijativa A 11 tada podnosi inicijativu za ratifikaciju Opcionog protokola i u narednim godinama aktivno zagovara za njegovo usvajanje ističući i obrazlažući njegov značaj za zaštitu i unapređenje ekonomskih i socijalnih prava svih građana Srbije. Tokom prethodnih godina, pisali smo i podnosili alternativne izveštaje, izrađivali analize o potrebi za ratifikacijom Opcionog protokola, organizovali javne rasprave i sarađivali sa međunarodnim i domaćim ekspertima kako bismo ukazali zbog čega je važno da se građanima Srbije obezbedi ovaj način zaštite ekonomskih i socijalnih prava.
Konačno, Narodna skupština je 6. septembra 2023. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čija primena počinje 22. decembra 2023. godine.
Zbog toga, ovog 10. decembra podsećamo da je ratifikacija Opcionog protokola u Srbiji važan korak kojim je zaokružen sistem zaštite ljudskih prava, te da rad na upoznavanju sa ovim mehanizmom i korišćenjem mogućnosti koje on pruža za unapređenje ekonomskih i socijalnih prava tek počinje.
Kako je izgledalo naše zagovaranje za ratifikaciju Opcionog protokola u Srbiji i put do uvođenja ovog načina zaštite ekonomskih i socijalnih prava, možete pogledati u kratkom videu “Ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima”.