U reagovanju na krizu koju donosi Covid, vlade u celom svetu i međunarodne finansijske institucije treba da se i dalje pridržavaju obaveze koju su preuzele u sklopu Agende do 2030. godine i obećanja „da niko neće biti izostavljen“, izjavio je danas ekspert UN za ljudska prava.
„Duboko sam zabrinut da će, tokom aktuelne borbe protiv pandemije koronavirusa, donosioci/teljke odluka odstupiti od svog obećanja o smanjenju nejednakosti između država i unutar njih tako što će usvojiti mere koje mogu da učvrste i pogoršaju već postojeću ugroženost,“ rekao je specijalni izvestilac UN za pravo na razvoj Saad Alfarargi.
„U reagovanju na krizu, mnoge vlade uvode mere za podršku privredi i zaštitu stanovništva od negativnih efekata restriktivnih mera,“ dodao je. „Međutim, mere se uglavnom donose sa vrha, a redovni procesi konsultacija i participacije često izostaju ili su otežani zbog mera izolacije.“
Ekspert UN za ljudska prava je konstatovao da, na međunarodnom nivou, posebno u finansijskoj i ekonomskoj politici, skoro da nema smernica za odlučivanje zasnovano na pravima.
„Na nacionalnom nivou,“ dodao je, „žene, manjine, autohtone i ruralne zajednice i interno raseljena lica ni ovog puta nisu za stolom za kojim se pregovara o pitanjima koja će imati ogromne i dugotrajne efekte na svetsku ekonomiju i značajno unazaditi ostvarivanje agende održivog razvoja.“
Alfarargi je pozvao sve vlade da omoguće marginalizovanim i ugroženim osobama i grupama da svrsishodno učestvuju u procesima odlučivanja. „To je od suštinskog značaja da bi se prevazišle strukturne nejednakosti, da bi oni zauzeli mesto među ključnim akterima u razvoju država i da bi ravnopravno ostvarili korist od razvoja.“
Ekspert je apelovao na države i međunarodne finansijske institucije da obezbede razvoj i adekvatno finansiranje participativnih pristupa koji će dopreti do svih relevantnih segmenata društva, kako bi svaka odluka o merama oporavka pogodila odgovarajući cilj i kako bi ispunili obavezu da nikoga ne izostave.
„Države u kojima su potrebe najveće, posebno one najnerazvijenije, male ostrvske države u razvoju, kontinentalne države u razvoju i države pod sankcijama treba da dobiju ciljanu međunarodnu podršku za uvođenje participativnih procesa,“ rekao je.
Vlade i međunarodni akteri treba što pre da počnu sa prikupljanjem odgovarajućih podataka o efektima krize koju donosi KOVID-19, istakao je ekspert. „Podaci treba da budu razvrstani bar po rodu, starosti, invaliditetu, dohotku, rasi i etničkoj pripadnosti. Razvrstani podaci su potrebni da bi se tačno procenilo stanje, sagledale nejednakosti i utvrdilo ko je izostavljen.“
„Samo uz takve podatke možemo da osmislimo javne politike zasnovane na podacima koje će biti konkretno usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija. U prikupljanju tih podataka, treba se pridržavati načela participacije, saglasnosti date na osnovu informisanosti, i samoidentifikacije“, rekao je specijalni izvestilac.