U martu ove godine konačno je stupio na snagu dugo najavljivani Zakon o socijalnim kartama.
Donosioci odluka zakon su predstavili kao važan iskorak u unapređenju sistema socijalne zaštite: uvodi se algoritam, koji će sabirati sve podatke (njih oko 130) o licima koja su korisnici socijalne pomoći i time kreirati njihovu Socijalnu kartu. Glavni argument je, da u registru ne postoji dovoljno sabranih podataka i da se zbog toga socijalna pomoć ne isplaćuje onima kojima je zaista potrebna. Sada, sa uplivom tehnologije, ovakve greške neće biti moguće.
Proklamovani cilj je, dakle, unapređenje. Praksa sa druge strane pokazuje da je posledica, a mi kažemo i posredni cilj zakona, ta da se što je moguće više ljudi odstrani iz sistema socijalne zaštite.
Uvođenjem sistema socijalnih karti, donošenje odluke o tome da li neko ima pravo da bude na socijalnoj pomoći ili ne, ostavlja se kompjuteru na odlučivanje.
Algoritam vas neće pitati da li možete da prehranite sedmočlanu porodicu sa 14 000 dinara od socijalne pomoći. Neće vas pitati koliko koštaju knjige za školu, metar drva za ogrev, niti da li je neko u porodici bolestan i potreban mu je novac za lekove.
To što ste do dodatnih prihoda došli sakupljajući karton i flaše po raznim otpadima, videće samo kao izvor prihoda, a ne kao društveni problem.
Na kraju dana, šta algoritam zna šta je društveni problem?
Smatramo da je za rešavanje društvenih problema potrebno ispitati sve strane, razloge, uzroke, motive. Sve ono za šta algoritam nije osposobljen. Sve ono što bi trebalo da bude zadatak socijalnog radnika. Donošenjem ovog zakona, socijalni radnik postaje produžena ruka kompjutera, umesto da situacija bude obrnuta. Sada, već bivšem korisniku, stigne obaveštenje da više neće primati socijalnu pomoć.
Bez zašto/kako/šta može da se učini. Jednostavno je – kompjuter je odlučio.
Na ovaj način, došlo je do potpune dehumanizacije procesa, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja i nadzora postupaka, jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti.
Pored ove odredbe, važan deo zakona tiče se uvođenja ,,povezanih lica’’ (osobe povezane sa korisnikom prava iz socijalne zaštite) čiji se prihodi takođe prate. Povezanim licima se, prema zakonu o socijalnoj karti, smatraju: supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, deca i srodnici, staratelji i hranitelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu, i pastorčad, očuh i maćeha. Ukoliko povezano lice ima dovoljno visoka primanja, podrazumeva se da će njima izdržavati i osobu koja aplicira za socijalnu pomoć.
Dakle, očekivana je situacija da ukoliko su primanja vašeg bivšeg supružnika tolika da može da vas izdržava, on/ona će vas, logično, izdržavati, i vi nećete više primati socijalnu pomoć, bez obzira na činjenicu da je ta osoba neko od koga ste se razveli.
Takođe, ukoliko imate bilo kakav sukob sa npr očuhom, babom, dedom i oni ne žele da vas izdržavaju, taj sukob jednostavno neće imati ko da čuje i vi ćete biti prepušteni njihovoj (ne)milosti. Ovde još jednom akcentujemo potrebu za rehumanizacijom procesa. U ovakvim situacijama ljudski faktor treba da bude presudan.
Uzimajući u obzir sve problematične odredbe ovog zakona, smatramo da mogućnost da algoritam sam odlučuje o gubitku prava može dovesti do ozbiljnog kršenja prava najugroženijih građana i građanki. Potrebno je kreirati sveobuhvatan pristup sa prioritetom poštovanja svih ljudskih prava.
Pre primene Zakona o socijalnoj karti, broj korisnika novčanih socijalnih davanja je 211 266 lica, koliko ih je bilo u februaru, a nakon primene zakona na evidenciji je 189 036 lica (avgust 2022. godine). Dakle, više od 10 procenata korisnika je uklonjeno iz sistema socijalne zaštite u Srbiji.
Zanima nas da li zakonodavci iz svega ovoga zaključuju da ovaj zakon pozitivno utiče na blagodet celog društva? Da li oni nazivaju efikasnošću to što se sada velikom broju ljudi, koji se bore sa egzistencijom, po automatizmu ukida pravo na novčanu socijalnu pomoć?
Da li država zaista smatra da ne postoji adekvatniji način unapređivanja socijalne zaštite? Humaniji način?
Zašto vizija nije stvoriti sistem osetljiv na glad, nasilje, diskriminaciju, na ukupne ljudske potrebe, nego je stvoriti superefikasan sistem koji će znati koji kontejner danas rovarite?
Zbog masovnog uskraćivanja prava i kršenja Ustava, pozivamo na hitno povlačenje Zakona o socijalnoj karti.
