Povodom Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, podsećamo da je beskućništvo rastući društveni problem koji zahteva sistemska rešenja i odgovornost institucija, uprkos pokušajima da se prikaže kao individualni problem.
Prihvatilište u Beogradu i dalje bez jasne budućnosti
U susret 10. oktobru, Mreža za borbu protiv beskućništva želi još jednom da skrene pažnju javnosti na zabrinjavajuću situaciju u vezi sa uslugom Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu, pred kojim je rekonstrukcija, ali bez jasnih planova o daljem zbrinjavanju korisnika tokom perioda izvođenja obimnih radova. Više puta smo se obraćali dopisima Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda sa molbom za informacijama o planovima vezanim za dalji rad usluge Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu. Odgovore nismo dobili.
Zahvaljujući praktičnom iskustvu stručnih radnica i radnika članica Mreže saznali smo da su od jula korisnici ove usluge premešteni i da aktuelno Prihvatilište radi u prostoru Gerontološkog centra Beograd, Dom za stare Voždovac. Javnost, institucije, pa čak i sami korisnici nisu do danas o ovim činjenicama adekvatno obavešteni.
Nije poznato na koji period je ovakav smeštaj obezbeđen, šta će biti sa starim objektom Prihvatilišta u Kumodraškoj ulici, niti kako će se obezbediti podrška ako se trenutni kapaciteti popune. Ovakvo stanje ima višestruke negativne posledice, poput nedovoljne informisanosti institucija i samih korisnika, stvaranja osećaja konfuzije, neizvesnosti i nesigurnosti kod ljudi u situaciji beskućništva. Smanjenje smeštajnog kapaciteta Prihvatilišta za trećinu, uz već hronični nedostatak stručnog i podržavajućeg osoblja, dodatno izaziva zabrinutost u pogledu funkcionisanja ove ustanove.
Zbog svega ovoga, postavlja se ključno pitanje: Da li Prihvatilište i dalje postoji kao usluga hitnog i privremenog smeštaja u sistemu socijalne zaštite, ili se njegova svrha postepeno gubi?
Mreža za borbu protiv beskućništva poziva nadležne institucije da hitno obezbede jasne, transparentne i tačne informacije o statusu Prihvatilišta, kao i da prepoznaju i uvaže potrebe naših sugrađana kojima je ova usluga od životne važnosti. Njihova prava i dostojanstvo moraju biti prioritet.
Istovremeno, one kojima beskućništvo najviše preti neće zaštititi najnoviji predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Zbog previše strogih i nepraktičnih uslova, samo mali broj građana kojima prete izvršitelji moći će da se zaštiti od prinudnih iseljenja. Na primer, zahtev da dužnik ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina na jedinoj nepokretnosti koju poseduje ne sprečava zloupotrebe, već dodatno ograničava krug ljudi koji mogu da ostanu u svojim domovima.
Pored toga, propisano je da se zaštita od iseljenja odnosi samo na stanove do 60 kvadrata, bez obzira na broj članova domaćinstva. Tako zakon može zaštititi pojedinca koji živi u stanu od 60 kvadrata, ali ne i porodicu sa decom koja stanuje u nešto većem prostoru.
Ove izmene, donete bez javne rasprave i u trenutku kada je kriza stanovanja sve izraženija, ne doprinose njenom rešavanju – naprotiv, dodatno je produbljuju.
Pored svih ovih prepreka, Mreža za borbu protiv beskućništva zahteva od nadležnih institucija da deluju odgovorno, transparentno i u skladu sa zakonskim obavezama.
Neophodno je da se obezbede kontinuitet usluga podrške, kao i jasni planovi i komunikacija sa građanima o merama koje se odnose na pitanja stanovanja i socijalne zaštite.
Još jednom podsećamo: beskućništvo nije lični, već društveni problem, koji zahteva zajednički i sistemski odgovor države i čitavog društva.
Saopštenje potpisuju članice Mreže za borbu protiv beskućništva:
LiceUlice
PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Klikaktiv – Centar za razvoj socijalnih politika
ADRA – Adventistički razvojni i humanitarni rad
