Izjava Aleksandra Šapića, predsednika privremenog organa Grada Beograda, prilikom otvaranja privremenog prenoćišta za osobe u situaciji beskućništva na Autokomandi još jednom je pokazala nedostatak razumevanja beskućništva kao jednog od najtežih oblika socijalne isključenosti, kao i nedovoljno poznavanje sistema socijalne zaštite grada na čijem čelu se donedavno nalazio.
Činjenica da je Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici trenutno popunjeno sa oko 60% kapaciteta ne pokazuje da ljudi koji su u situaciji beskućništva ne žele da koriste ovu uslugu ili da ih nema više od 150-200 u Beogradu, kako to navodi gospodin Šapić. Podsećamo gradsku vlast da je pre promena u režimu rada Prihvatilište bilo popunjeno do krajnjih kapaciteta i da su se svake zime tražili i dodavali dodatni kreveti. To potvrđuju i medijski napisi iz 2018, 2019, 2020. godine, sve do izbijanja pandemije korona virusa. To, takođe, potvrđuju i najave tadašnjih gradskih čelnika da se otpočelo sa izradom projekta proširenja kapaciteta Prihvatilišta.
Današnja nedovoljna popunjenost Prihvatilišta je posledica činjenice da je Prihvatilište od početka pandemije korona virusa u potpunosti promenilo politiku pružanja smeštaja. Prijem u Prihvatilište je i danas, pored uputa centra za socijalni rad i mišljenja lekara da je potencijalni korisnik podoban za kolektivni smeštaj, uslovljen i negativnim antigenskim testom koji budući korisnici sami moraju da plate. Upravo je ova promena, uz ograničavanje slobode kretanja korisnicima smeštaja (koja se još uvek pravda merama zaštite od širenja kovid-19) onemogućila i odvratila osobe u situaciji beskućništva od korišćenja usluge smeštaja.
Usled navedenih razloga, ali i činjenice da mnoge osobe u situaciji beskućništva ne poseduju lična dokumenta i da ostaju u potpunosti nevidljive za institucije, njihov stvaran broj nije moguće procenjivati na osnovu podataka ustanova socijalne zaštite kojima se ovi ljudi obraćaju za pomoć.
Nije dovoljno da Grad Beograd, kako se navodi, finansira izdavanje dokumenta za osobe u situaciji beskućništva ako ovi ljudi nemaju gde da prijave prebivalište. Dokle god se Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, koji ima zakonsku obavezu da na svojoj adresi prijavi osobu bez prebivališta toleriše praksa kršenja ove obaveze, to će za posledicu imati direktno uskraćivanje pristupa drugim pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite osobama u situaciji beskućništva, uključujući i pravo na obrok u narodnoj kuhinji i prenoćište u Prihvatilištu.
Da su „socijalne mere, u koje spada i briga o beskućnicima, jedan od stubova politike Grada Beograda“, kako se u prethodnim izjavama gospodina Šapića tvrdi, one bi se odmakle od rešenja koja su pretežno privremenog karaktera i kojima se samo urgentno zadovoljavaju egzistencijalne potrebe ovih ljudi.
Umesto ovog reaktivnog modela, mere socijalne politike bi trebalo usmeriti na ulaganje u izgradnju i jačanje postojećeg socijalnog stanovanja, koji je u Beogradu u potpunosti urušen, čime bi se trajno zadovoljile stambene potrebe ljudi u situaciji beskućništva.
Kako bi se osiguralo sveobuhvatno socijalno uključivanje osoba u situaciji beskućništva, pored pomenutih trajnih stambenih rešenja za jednu od najranjivijih grupa u našem društvu, potrebno je kreirati posebne mere i multisektorske programe podrške u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i zapošljavanja.
Prvi korak za sve to jeste istinsko razumevanje problema beskućništva u Gradu Beogradu.
Mreža organizacija civilnog društva za borbu protiv beskućništva:
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
ADRA Srbija
KlikAktiv – Centar za razvoj socijalnih politika
LiceUlice
Caritas Srbije
PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija
