Sa Majskih susreta 2025
Svako šesto dete u Srbiji je u sistemu socijalne zaštite. Dok plasira narativ kako Srbija nema dovoljno dece i ne postoji siromaštvo u društvu, vlast i država uporno ne nude sistemsku podršku porodicama s decom koja su u najsiromašnijem položaju.
To je jasna poruka da su neka deca u Srbiji bitnija od drugih i pokazatelj diskriminacije najpre romske dece, jedan je od zaključaka s upravo održane panel-diskusije u okviru Majskih susreta, u organizaciji Inicijative A 11.
Panel o sistemskom ugrožavanju položaja dece na margini okupio je stručnjake u oblasti prava deteta koji direktno rade s ugroženim porodicama s decom, kao i samostalno s najmlađima koji su bez roditeljskog staranja. Sagovornici su se složili da je u jednoj modernoj državi, kakva bi Srbija trebalo da bude, nedopustiv narativ da ne postoje budžetska sredstva ili da su ona izuzetno ograničena za podršku najsiromašnijima.
Kako je objasnio direktor Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) Saša Stefanović, jasno je da Srbija nema strateške prioritete kad je reč o podršci deci, nema ni proaktivni Savet za prava deteta pri Vladi Srbije, ali ni krovne dokumente koji bi bili usaglašeni sa Konvencijom o pravima deteta, koju je Srbija ratifikovala i dužna je da poštuje.
„Ako se oslanjate na javnu politiku, čućete da siromaštva kod nas nema i da tu i tamo imamo vršnjačkog nasilja – čak i nakon Ribnikara. Voleo bih da mogu da kažem da imamo dobre zakone, ali nemamo, kao što nemamo ni institucije koje bi radile neselektivno i sistemski. Ako imate gladnu decu u zemlji, apsolutno nemate sistem koji podržava ranjive – verujte da deca vide i da razumeju kad im nešto nedostaje. Kad slušate kako treba da vodimo računa o resursima i budžetu na slučajno ne oslabimo budžet – to moramo da menjamo. Novac se za podršku svakom ugroženom detetu mora naći“, navodi Stefanović.
Ovaj problem ilustruje činjenicom da se uvek pravi problem kad treba da se poveća dečiji dodatak, koji je direktna pomoć siromašnim porodicama i kad slušamo kako budžet to ne može da podnese.
„I posle slušamo kako nema dovoljno dece. Odjednom, kad je državi to odgovaralo, stvorilo se 30 milijardi dinara za roditeljski dodatak za svako rođeno dete, uz motivacione poruke da treba da se rađa više. Ova mera, pritom, ne daje rezultate. Nije da nema para, nego ima samo za ono što je vlasti po volji, dok vlada strah da se uopšte suočimo s sa stopom apsolutnog siromaštva i činjenicom da ovo nije država jednakih mogućnosti za sve“, naglašava sagovornik panela u organizaciji Inicijative A 11.
Nepostojanje svesti glavni je razlog siromaštva najmlađih u Srbiji. Ta svest nedostaje ne samo kod nosilaca javnih funkcija i donosilaca odluka, već i u prosveti, zdravstvu i u dobrom delu građanstva, smatra pravnik i stručnjak za prava deteta i nekadašnji zamenik za prava deteta u Pokrajinskom zaštitniku građana Milan Dakić.
Naglašava da, nažalost, veliki deo društva ne razume da su ekonomska i socijalna prava – pravo na rad, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i adekvatno stanovanje, osnovna ljudska prava, već ih pogrešno smatraju privilegijama.
„Negde su između prava i povlastica, što je duboko pogrešno i posledica je višedecenijskog previranja, istorijsko-ideološke i političke borbe. Iako je pravo na zdravstvenu zaštitu univerzalno, često se predstavlja kao ‘pravo na pristup zdravstvenoj zaštiti’ ili ‘jednake mogućnosti za uslugu’, što samo dovodi do goreg položaja za sve one kojima je takvo univerzalno pravo najviše potrebno“, kaže Dakić i dodaje da moramo da prestanemo da normalizujemo siromaštvo i da se odlučno okrenemo sistemskim promenama i strategijama koje će podržati najugroženije, odnosno sve građanke i građane.
„Imamo najvišu stopu siromaštva dece u Evropi – 28 odsto. Evropski prosek je 19 odsto. Usluge podrške deci nisu dostupne i ne postoji nikakvi opravdanje za institucije koje postoje da bi čuvale prava dece. Porodični saradnik, kao institucionalna podrška, načelno postoji i dobro je osmišljena, ali se kod nas svodi na projekat, ne na zakonski obaveznu uslugu. Zdravstvene medijatorke u romskim naseljima ne mogu da rade svoj posao kvalitetno jer su prekarijat, rade na ugovorima o delu“, pojasnio je sagovornik upravo okončanih Majskih susreta u Beogradu.
Koliko je rasizam prisutan u institucionalnom krugu, ali i na terenu, svedoči direktorka Grupe za decu i mlade „Indigo“ Tamara Simonović. S prisutnima na diskusiji podelila je iskustvo čestog dobijanja odgovora od različitih činilaca iz sistema socijalne zaštite da je „romske dece previše“, dok to niko ne izgovara za neromsku decu.
„Prošle godine smo, u jednom transgeneracijskom istraživanju položaja romskih devojčica u predgrađu Niša, otkrili da više od 70 odsto stanovnika naselja preživljava od socijalne pomoći jer ne mogu da se uposle. Deci u siromašnim sredinama nedostaje apsolutno sve, neka idu gladna u školu i to je naša realnost. Deca u najgorim uslovima za život nemaju srećno detinjstvo, psihosocijalnu podršku, urušava im se mentalno zdravlje, kao i svima koji žive u uslovima u kojima nemaju struju i vodu. To su ogromni nivoi stresa za sve“, poručuje Tamara Simonović.
Dodaje bitnu činjenicu – sva deca su puna životne energije, inteligentna, željna uključenosti i komunikacije sa spoljnim svetom, žele da uče i druže se, da rastu i otkrivaju svet. Ali to ne mogu da ostvare jer Srbija nije društvo u kojoj imaju takvu podršku ukoliko dolaze iz marginalizovane zajednice.
Posebno je poražavajuća praksa da romska deca koja uđu u sistem obrazovanja iz istog posle nekoliko godina, oko petog ili šestog razreda, izlaze jer su suočena sa predrasudama i rasizmom u okolini.
„Romska deca srednjoškolskog uzrasta iz ove okoline, u kojoj smo mi radili, redovno su bila stipendisti Grada Niša. Po prvi put, ove godine Grad ne deli te stipendije i oseća se velika promena kod sve dece i kod roditelja. Očekivanja su izneverena, te stipendije su bile za nove patike, udžbenike, školski pribor i ostale skrivene troškove ‘besplatnog’ školovanja. Poražavajuć je nedostatak podrške deci, naročito onoj iz ranjivih sredina, ali ne čudi jer znamo kako se, recimo, alociraju sredstva za jednokratnu pomoć – lokalne vlasti prvo potroše te pare, pa ih posle traže da bi isplatili. Pritom se suočavate s tuđim uverenjima kako vama ta pomoć ne pripada i kako ‘ste već previše dobili‘“, pojasnila je Tamara Simonović iz Indiga.
Majski susreti – Dani socijalnih prava 2025 Inicijative A 11 održani su od 28. do 30. maja u Beogradu. Pravni tim Inicijative A 11 tokom trajanja je predstavio i novi godišnji izveštaj o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji „Sistem protiv siromašnih“, koji možete da preuzmete OVDE.
U Beogradu, 4. juna 2025. godine
