Građanke i građani Srbije proteklih godinu dana nisu imali priliku da osete poboljšanja u životnom standardu, u svojim radnim pravima, kao ni u drugim oblastima koje su značajne za ostvarivanje i zaštitu ekonomskih i socijalnih prava. Društvene nejednakosti su produbljene, a poslednjih meseci svedočimo (i aktivno učestvujemo u) borbi za sistemske promene koje bi dovele do dugoočekivane, neophodne pravde i boljitka, što za rezultat treba da ima državni aparat kojem su interesi građana na prvom mestu.
Nedostatak volje da se uspostavi sistem zasnovan na poštovanju zakona i međunarodnih standarda u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, uz brojne premere odluka koji aktivno štete položaju najranjivijih, naglašen je u novom godišnjem izveštaju Inicijative A 11, koji je tokom „Majskih susreta 2025“ predstavljen pod nazivom „Sistem protiv siromašnih“.
Izveštaj, koji je sastavio tim Inicijative A 11, detaljno predstavlja aktuelno stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji kroz analize pojedinačnih oblasti.
Siromaštvo kao nova normalnost
Inicijativa A 11 godinama ukazuje na tendenciju negiranja lošeg materijalnog stanja u kom se nalazi sve više građana Srbije. Za to loše stanje, kao i za sve dublju marginalizaciju onih koji su već u raljama siromaštva, odgovorni su donosioci odluka i vlast koja ne samo da ne unapređuje stanje sistemskim i pažljivo planiranim državnim merama, odnosno odgovornom ekonomsko-socijalnom politikom, već ga i narušava produbljivanjem krize u određenim oblastima.
Od početka primene štetnog Zakona o socijalnoj karti od marta 2022. godine, skoro 60.000 građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći, što je gotovo svaki treći korisnik u sistemu. Uprkos neprestanim naporima Inicijative A 11 da se izbori za ukidanje ovog zakona, javnosti nepoznat poluautomatski, algoritamski projekat odlučivanja o socijalnim davanja u punoj je snazi, bez načina da korisnici adekvatno učestvuju u postupku i iznesu svoje argumente i dokaze, pre nego što im pravo bude uskraćeno. Bitno je razbiti mit koji donosioci odluka plasiraju – Socijalna karta nije olakšala pristup pomoći za one koji su najugroženiji, učinila je upravo suprotno.
Iznos novčane socijalne pomoći i dalje je nedovoljan da omogući izlazak iz kruga siromaštva i u toj meri nizak da pojedinci i porodice koji imaju pravo na novčanu socijalnu pomoć ne mogu da obezbede egzistencijalni minimum.
Još uvek nisu usvojene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koje su najavljene pre više od devet godina, niti postoji nova Strategija socijalne zaštite, premda je u 2024. najzad nastavljen rad na izradi tog strateškog dokumenta, koji bi trebalo da adresira brojne nedostatke u oblasti socijalne zaštite – pa i nedostatak broja stručnih radnica i radnika u centrima za socijalni rad. Ohrabruje aktuelna, zajednička borba činilaca u ovom sistemu da se situacija konačno promeni. Inicijativa A 11 se trudi da svojim delovanjem doprinese ovoj borbi i podržava socijalne radnice i radnike.
Radna prava nedostižna za veliki broj građanki i građana
U godini iza nas nije usvojeno nijedno zakonsko rešenje koje bi unapredilo radna prava, a gotovo svi dosadašnji problemi u radnom zakonodavstvu izašli su na videlo.
To je postalo očigledno poslednjih nekoliko meseci, a posebno kad su u pitanju aktuelni štrajkovi u prosveti. Zakon o štrajku, donet pre bezmalo tri decenije, još jedan je od primera gde do kršenja radnih prava dolazi zbog neusaglašenosti sa međunarodnim pravom i standardima. Prema postojećem Zakonu o štrajku iz 1996. godine, mnogi oblici štrajka su usled restriktivnih uslova obesmišljeni, a neki su potpuno onemogućeni. Osim toga, nije moguće ni sprovesti generalni štrajk.
Položaj prekarnih radnika i radnica je poražavajuć – radnici i radnice na privremenim i povremenim poslovima, na određeno vreme, po ugovoru o delu ili na projektima, platformski radnici, sezonski radnici i radnice u poljoprivredi, u trgovinskim i uslužnim delatnostima, u građevinarstvu, radnici i radnice u neformalnoj ekonomiji nemaju efikasne mehanizme zaštite na radu. Ovo se najbolje vidi na primeru sezonskih radnika. Naime, važeći Zakon o sezonskom radu i dalje predviđa mogućnost sklapanja usmenih ugovora između poslodavaca i radnika, što je izuzetno rizično i mimo svake logične namere zaštite radnika, zbog čega je Inicijativa A 11 i proteklu godinu provela zagovarajući da se ovaj zakon promeni.
Uprkos činjenici da se 2024. godine, nakon nekoliko godina, do novog iznosa minimalne cene rada došlo kroz dijalog u okviru Socioekonomskog saveta, nije došlo do promene načina na koji se cena rada izračunava. Sve dok se obračun minimalne cene rada vezuje za minimalnu potrošačku korpu – odavno u teoriji i praksi prevaziđen koncept, nećemo svedočiti boljem položaju radnika.
Stambena nepravda sve jača
Stambena nepravda sve je osetnija. Inicijativa A 11 godinama ukazuje na nedostatak strateške, a pre svega političke volje da se zakonski reguliše pristup adekvatnom stanovanju i stane na put praksama koje ugrožavaju pre svega romske i porodice interno raseljenih lica, koje su neprestano na meti izvršitelja, inspektora, komunalne policije i investitora. Posebno zabrinjava praksa da se domovi porodica u neformalnim naseljima širom Srbije vode kao „komunalni otpad“, što olakšava prinudna iseljenja i ugrožava ljudska prava stanovnika neformalnih naselja.
Primer sistemske nebrige za poštovanje prava na adekvatno stanovanje može se videti u slučaju požara u neformalnom romskom naselju „Antena“ u kom je nakon požara nekoliko porodica koje su prethodno raseljene sa Kosova ostalo danima da spava pod vedrim nebom, sve dok nisu sami od ostataka spaljenih kuća počeli da grade nove domove.
Drugi podjednako ekstreman slučaj kome svedočimo tiče sa položaja lica u situaciji beskućništva, gde nedovoljni kapaciteti sistema za prihvat i brigu o ovim licima ne uspevaju da odgovore na potrebe za krovom nad glavom, hranom i osnovnim higijenskim uslugama za ove ljude. Ovogodišnje najave rušenja Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu, bez jasnog plana kako će izgledati prihvat i zbrinjavanje lica u situaciji beskućništva tokom izgradnje novog objekta Prihvatilišta dodatno potvrđuju ocenu o urgentnosti stanja u ovoj oblasti.
Godinu iza nas obeležili su i slučajevi policijske brutalnosti upravo u neformalnim naseljima, što ukazuje na nedopustiv rasistički pristup rada pripadnika bezbednosnih službi. Podsećamo da, nakon više od godinu dana od nasilnog upada službi MUP-a u neformalno romsko naselje u Vuka Vrčevića, nema nikakvog epiloga i odgovornosti za one koji su ne samo vređali ljude po rasnoj osnovi, već i pojedine stanare tukli pendrecima.
Ovo je samo sažetak monitoringa i rada koji su stručnjaci Inicijative A 11 mapirali za poslednjih godinu dana. Naglašavamo da su za unapređenje stanja u oblasti ekonomskih i socijalnih prava neophodne sistemske promene koje će uzeti u obzir položaj najugroženijih, uključivati perspektivu najugroženijih u procese donošenja odluka o predlozima zakona i javnih politika i koje će dovesti do toga da praksa upravnih i sudskih organa bude usaglašena sa obavezama koje Republika Srbija ima u pogledu sprovođenja Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Inicijativa A 11 nastavlja svakodnevni rad ne samo na dokumentovanju svih praksi u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, već i na kontinuiranom zalaganju za promene kroz pružanje besplatne pravne pomoći, strateške parnice, programe obrazovanja i zagovaranja.
Izveštaj u celosti možete da preuzmete OVDE.
