Romska zajednica suočava se sa dubokom društvenom nejednakošću, izraženom socijalnom isključenošću i sistemskom diskriminacijom zbog kojih značajan broj njenih pripadnika živi u ekstremnom siromaštvu.
Uprkos ovim stalnim teškoćama, položaj Roma i Romkinja je često eksploatisan u političkom kontekstu, posebno u predizbornim ciklusima, čime se dodatno produbljuje marginalizacija ove zajednice. Takve prakse mogu dodatno da prodube nepoverenje u institucije i otežaju napore usmerene ka unapređenju položaja ove zajednice, poručuje Inicijativa A 11 povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma.
U prethodnim mesecima zabeleženi su slučajevi u kojima su Romkinje i Romi, uključujući i decu, bili uključeni u aktivnosti političkih aktera na način koji otvara pitanja o granicama dozvoljenog postupanja i zaštiti dostojanstva i prava pripadnika ove zajednice. Za razliku od ranijih perioda, kada su ovakve prakse bile manje vidljive, sada se češće odvijaju u javnom prostoru, što dodatno ukazuje na potrebu za jasnijim institucionalnim odgovorom.
Ovakve nezakonite prakse nanose višestruku štetu Romkinjama i Romima, ali i društvu u celosti. U široj javnosti zloupotreba Roma i Romkinja stvara utisak da su pripadnici ove manjinske zajednice podložni manipulaciji, što gradi iskrivljenu sliku stvarnosti i dodatno produbljuje diskriminaciju i sistemsku nepravdu. U takvom kontekstu, važno je izbeći pojednostavljene narative koji odgovornost prebacuju na same pripadnike zajednice. Umesto toga, neophodno je ukazati na šire društvene i institucionalne okolnosti koje oblikuju njihove izbore.
Romi i Romkinje u Srbiji na svakom koraku suočavaju se s preprekama u zaposlenju, pristupu socijalnoj zaštiti, adekvatnom stanovanju i zdravstvenoj zaštiti. Najčešća su meta nelegalnih prinudnih iseljenja, a najteže su pogođeni primenom spornog Zakona o socijalnoj karti – koji je u Srbiju uveo informacioni sistem baziran na poluautomatskom odlučivanju o pravima iz oblasti socijalne zaštite.
Ovakav položaj nije posledica individualnih izbora, već dugotrajnih diskriminatornih praksi i neefikasnih javnih politika koje bi trebalo da obezbede jednak pristup pravima za sve. Ukoliko državni aparat konstantno jednoj grupi građanki i građana uskraćuje pravo na dostojanstven život, držeći ih u ekstremnom siromaštvu, to ovu grupu čini žrtvom brojnih zloupotreba – protiv čega se moramo boriti zajedničkim snagama.
Zloupotreba Romkinja i Roma uobičajena je u društvu u kom se tolerišu govor mržnje i rasizam. Govoru mržnje ne odolevaju ni nosioci najviših javnih funkcija, na šta ukazuje ne toliko davna izjava ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Dema Beriše da „Romi moraju da shvate da država nije bankomat“.
Reakcija nadležnih institucija na ovakve ispade je sve samo ne odlučna i jasna u zaštiti prava manjina. U posebno ranjivom položaju su Romkinje, često suočene sa višestrukom diskriminacijom – kao žene, kao pripadnice romske zajednice i kao osobe koje žive u siromaštvu.
Zbog toga Inicijativa A 11 naglašava da obeležavanje Međunarodnog dana Roma i Romkinja ne sme da se svede na deklarativne poruke. Neophodne su nam dosledne javne politike koje će se baviti uzrocima socijalne nejednakosti, što iziskuje postojanje političke volje – koja po pravilu izostaje, ali i angažovanje i istrajnost svih delova društva u borbi za socijalnu pravdu i jednakost.
U Beogradu, 8. aprila 2026. godine
