– Zajedničko saopštenje članica Radne grupe za izradu Strategije socijalne zaštite i strukovnih udruženja povodom izigravanja ovog procesa od strane resornog ministarstva
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u aprilu prošle godine uputilo javni poziv organizacijama civilnog društva za učešće u radu Radne grupe za izradu Strategije socijalne zaštite.
Svesne potrebe za strategijom u oblasti socijalne zaštite koja ovom sistemu nedostaje od 2009. do kada je prethodna važila, veliki broj relevantnih udruženja se odazvao pozivu. Međutim, ministarstvo je u Radnu grupu svrstalo samo pet udruženja, dok je jedanaest njih ostalo izvan mogućnosti da se uključi u izradu ovog dokumenta. Neopravdano strogi i diskriminatorni kriterijumi postavljeni od strane ministarstva unapred su onemogućili inkluzivnost čitavog postupka. Ovakav pristup je doveo do isključivanja značajnih aktera sa višedecenijskim iskustvom u oblasti socijalne zaštite, uključujući i Društvo socijalnih radnika Srbije, jednog od potpisnika ovog saopštenja. Takva praksa je u suprotnosti sa načelom reprezentativnosti u kreiranju javnih politika.
Članice Radne grupe – Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, kao i strukovna udruženja Društvo socijalnih radnika Srbije i udruženje ,,Sociativa“ smatraju se dužnim da javnost upoznaju sa tim kako resorno ministarstvo shvata i tumači dijalog, konsultativnost i koordinaciju sa udruženjima građana, naučno-istraživačkim i strukovnim organizacijama.
Iako je rang lista objavljena 26. aprila prošle godine, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je trebalo sedam meseci da donese Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu Predloga Strategije socijalne zaštite za period od 2025. do 2030. godine. U navedenom rešenju Radnoj grupi je dat rok da Predlog Strategije izradi do 30. aprila 2025. godine. Drugim rečima, Radna grupa je morala da izradi Predlog Strategije za kraće vreme od onoga koje je trebalo ministarstvu da rang listu pretvori u Rešenje o formiranju radne grupe.
Mislimo da društvo koje više od 15 godina nema Strategiju socijalne zaštite ne može sebi da priušti ovako kratak period za promišljanje, razmenu i sastavljanje najvažnijeg dokumenta iz pomenute oblasti. Način na koji je čitav proces trebalo sprovesti detaljno je propisan Zakonom o planskim sistemima Republike Srbije i nije spisak želja potpisanih udruženja za kulturom dijaloga u našoj zemlji.
Pre svega, ovaj proces je trebalo da se kreće u okvirima određenih načela iz člana 3. navedenog zakona: proces planiranja odvija se uzimajući u obzir interese svih učesnika (načelo koordinacije i saradnje), a javne politike razvijaju se kroz transparentan i konsultativni proces (načelo javnosti i partnerstva). Članom 32 ova načela su konkretizovana pa se propisuje da je nadležni predlagač, u ovom slučaju Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dužno da omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacije, da razmatra njihove sugestije i da ih informiše o rezultatima sprovedenih konsultacija, a posebno o razlozima zbog kojih određene sugestije nisu uključene u dokument javne politike.
Za pet meseci koliko je Radna grupa postojala, dogodila su se samo dva sastanka od kojih je samo prvi podrazumevao kontakt uživo. Dva dana pre drugog i konačnog sastanka, koji se održao u video formatu, poslat nam je inicijalni nacrt Strategije od 110 stranica na koju je trebalo da damo komentare i sugestije.
Potpisane članice Radne grupe smatraju nedopustivim ovakvo izigravanje zakonskih okvira i fingiranje dijaloga. Ne može se govoriti o participaciji svih društvenih aktera u izradi Strategije tamo gde se za ovako značajan dokument u skraćenom roku održe samo dva sastanka, bez razmatranja i uzimanja u obzir sugestija koje dolaze od strane članova i članica Radne grupe za izradu Strategije i drugih aktera koji su neposredno zainteresovani za unapređenje stanja u oblasti socijalne zaštite.
Uz sve to postojala je i opasna tendencija da se predstavi kako smo u ceo proces uključeni zbog toga što nam je data ,,prilika“ da se o Strategiji izjasnimo za čitava dva dana. Ovakav dokument ne bi bio sastavljen zajedničkim radom svih aktera, već ispostavljen jednom voljom, a naši komentari bili bi bez ikakvog uticaja na njegovu sadržinu, sa svrhom da posluže održanju iluzije o demokratičnosti celog procesa.
Republika Srbija se više decenija suočava sa neadekvatnim finansiranjem i sistemskom degradacijom socijalne zaštite – strogi kriterijumi programa socijalne pomoći ne uspevaju da uključe sve ugrožene građane i građanke, institucionalni kapaciteti sistema su potpuno devalvirani, a usluge socijalne zaštite neuspešno odgovaraju na izazove današnjice. U ovakvoj situaciji, naše odobravanje procesa izrade tako važnog dokumenta smatrali bismo saučesništvom u daljem urušavanju socijalne zaštite.
Potpisnice saopštenja još jednom ukazuju na neophodnost izrade Strategije socijalne zaštite, ali ne sa opisanim pristupom čitavom procesu. Strategija koja proistekne iz odsustva svih perspektiva propuštena je prilika, a život onih na koje ta Strategija treba da se odnosi nema puno alternativa i mogućnosti.
Odnos koji godinama neguju aktuelni predstavnici države prema ovom pitanju pokazuje da se socijalna zaštita tretira ne kao jedna od najbitnijih karika solidarnog društva, već kao bespotreban budžetski trošak. U tom smislu način na koji je konkretan postupak sproveden potpuno dokazuje ispravnost našeg istupanja iz svih procesa kojim rukovode izvršna i zakonodavna vlast od februara ove godine.
Odbijamo da figuriramo u politici koja služi isključivo pravdanju projektnih obaveza resornog ministarstva, ignorišući perspektivu ljudi kojih se ovaj dokument najviše tiče.
U Beogradu, 3. juna 2025. godine
