Radnice i radnici u Srbiji još jedan Međunarodni dan rada dočekuju u nezavidnom položaju i atmosferi straha usled nepoštovanja osnovnih radnih prava, bez ikakvih naznaka da će nadležni organi otkloniti sistemske prepreke, poručuje Inicijativa A 11 uoči 1. maja.
Jedan od primera ovakvog odnosa prema poštovanju radnih prava je i situacija u Apoteci Beograd. Poslednjih meseci svedočimo ubrzanoj propasti Apoteke Beograd, koja je još jedna u nizu javnih ustanova koja se prepušta urušavanju. Zaposlene radnice duže od godinu dana ne primaju platu, što njih i njihove porodice sprečava da žive dostojanstveno. Ovakav način neodgovornog upravljanja upućuje na obrazac zapuštanja javnih dobara, suprotno javnom interesu i osnovnim načelima zaštite radnih i drugih ljudskih prava.
Kršenja radnih prava neprestano se dešavaju i u fabrikama, kompanijama i drugim postrojenjima, a kontrolni mehanizmi i inspekcijske službe koje bi trebalo da služe za zaštitu radnih prava nedovoljno su efikasne i rade ispod minimuma potrebnih kapaciteta. Tako smo nedavno svedočili i povredama radnika sa fatalnim ishodom, pa je tako pre nepunih mesec dana jedan kineski radnik poginuo, a drugi povređen u fabrici Mint u Loznici. Prethodno smo, zahvaljujući medijima, saznali za slučaj radnice koja je u ovoj fabrici javno protestovala upozoravajući na nedopustive oblike kršenja radnih prava, a koja je ubrzo deportovana iz Srbije. Takođe, nedavno je zabeležen i slučaj urušavanja krana na izgradnji mosta u Beogradu kada je takođe jedan radnik poginuo, a nekoliko njih je ostalo povređeno.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, pogibije 16 građana i reakcije društva, svedočimo kontinuiranom pritisku na prosvetne radnice i radnike, kojima su nezakonito uskraćene zarade, koji su izgubili (i još uvek gube) posao i koji trpe i druge oblike mobinga na radnom mestu. U svim ovim slučajevima kršenja prava nije došlo do odgovarajućih i pravovremenih reakcija institucija.
Inicijativa A 11 godinama zagovara za izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Potonji radnicama i radnicima ne omogućava svrsishodni, zakoniti štrajk, zbog čega nema smisla ni da u ovom obliku postoji. Ipak, ni sama izmena regulative nije garant primene zakona i poštovanja radnih prava.
Zajednička borba za unapređenje radnih prava mora biti usmerena na podsećanje institucija da one moraju biti garant poštovanja radnih i drugih ljudskih prava i na podizanje svesti o unapređenju sistema odgovornosti za sva kršenja ovih prava.
Na ovaj 1. maj podsećamo da su radna prava ljudska prava – i da dostojanstven rad mora biti zagarantovan svima, a ne prepušten dobroj volji poslodavaca ili institucija.
U Beogradu, 30. aprila 2026. godine
