Iz prakse Inicijative A 11
Nadležni sekretarijati Grada Beograda odbili su da pomognu romskoj porodici R. D. kojoj je kuća letos potpuno izgorela u požaru, iako zakon predviđa hitno stambeno zbrinjavanje u ovakvim situacijama, upozorava Inicijativa A 11, koja zastupa ovu porodicu.
Kuća u kojoj je živelo desetočlano domaćinstvo, uključujući šestoro dece, izgorelo je u požaru koji je 10. avgusta 2025. godine zahvatio naselje u Vuka Vrčevića na Paliluli. Ova porodica s bebom od godinu dana ostala je tada na ulici, bez krova nad glavom. Inicijativa A 11 je preuzela zastupanje ove porodice i, shodno Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, odmah inicirala njihovo hitno stambeno zbrinjavanje.
Naime, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada predviđa stambeno zbrinjavanje kao hitan vid stambene podrške za one koji su pogođeni različitim nepredviđenim životnim okolnostima. Porodica R. D. ispunjavala je zakonom propisane uslove po čak dva osnova: beskućništvo i uništenje porodične kuće usled nepogode ili drugih uzroka.
Naše obraćanje resornom Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove i Sekretarijatu za socijalnu zaštitu rezultiralo je međusobnim upućivanjem jednog sekretarijata na drugi, bez preuzimanja ikakve odgovornosti i suprotno zakonskim obavezama organa da hitno obezbede rešavanje stambene potrebe za porodicu koja je ostala na ulici.
Dok je Sekretarijat za socijalnu zaštitu poručio da „ne raspolaže stambenim jedinicama koje bi trajno ili privremeno bile dodeljene ugroženim porodicama i da su ta pitanja od 2016. godine u isključivoj nadležnosti Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove“, iz Sekretarijata za imovinske i pravne poslove navode da nisu oni nadležni, već upravo kolege iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu jer „prema Odluci o gradskoj upravi grada Beograda Sekretarijat za socijalnu zaštitu zbrinjava lica iz neformalnih naselja“.
Sekretarijat za imovinske i pravne poslove je čak zaključio da ne može da pomogne ovoj romskoj porodici jer je – previše siromašna. Budući da porodica R. D. živi od sezonskih poslova i ispod linije apsolutnog siromaštva, ovaj Sekretarijat je zaključio da porodica ne bi mogla da plaća zakupninu i račune za socijalni stan, zbog čega ovaj vid stambene podrške nije pogodan za njihovo stambeno zbrinjavanje. Postavlja se pitanje kome je onda namenjeno socijalno stanovanje, ako ne za one koji su najugroženiji i koji nisu u mogućnosti da plaćaju zakup stana po tržišnim uslovima?
Ovakva partija ping-ponga između nadležnih organa Grada Beograda direktno šteti onima kojima je pomoć najpotrebnija i zbog kojih, između ostalog, postoje propisi koji su u službi njihove zaštite. Inicijativa A 11 smatra da je ovakva praksa odricanja od odgovornosti odraz ne samo neprofesionalnosti u javnoj upravi, već i poruka ranjivim grupama da se zakonski predviđena zaštita na njih ne odnosi, naročito ako je ranjiva porodica romske nacionalnosti. S druge strane, brojna zakonska rešenja koja predviđaju prinudna iseljenja, kao i kazne za građanke i građane koji rade „na crno“ da bi preživeli ili nisu u mogućnosti da zadovolje osnovne životne potrebe – mahom se primenjuju.
Nije prvi put da nadležni organi zanemaruju svoje obaveze da na strateški način pristupaju rešavanju problema najsiromašnijih, naročito Roma i Romkinja. Inicijativa A 11 nebrojeno puta je intervenisala kad su organi prinudno iseljavali stanovnike neformalnih naselja, a takođe kontinuirano reagujemo i kad je ugrožena egzistencija korisnika socijalnih stanova koji ne mogu da izdrže pritisak rastućih troškova stanovanja, uključujući troškove zakupa i drugih komunalnih usluga koji prevazilaze njihove prihode i dovode ih u rizik od prinudnog iseljenja.
Nepreuzimanjem odgovornosti, donosioci odluka direktno doprinose rastućem broju osoba u situaciji beskućništva na ulicama Beograda i Srbije, što nije karakteristika metropola – kako je svojevremeno poručio gradonačelnik glavnog grada, već javne uprave koja ne radi u interesu svojih građanki i građana.
Kad je reč o porodici R. D, ona je pomoć za saniranje štete u sedmicama nakon požara dobila od solidarnih građanki i građana. Delimično su sanirali neuslovni objekat i u njemu danas žive, i dalje bez trajno rešenog stambenog pitanja.
U Beogradu, 9. februara 2026. godine
