Jutros su članice Mreže za ekonomska, socijalna i kulturna prava podnele zajedničko pravno mišljenje (amicus curiae brief) u postupku koji je Inicijativa A 11 inicirala za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti.
Zajedničko pravno mišljenje zasniva se na međunarodnim standardima ljudskih prava i primerima uticaja digitalizacije u sličnim kontekstima kao što je usvajanje Zakona o socijalnoj karti. Ovo mišljenje ističe da omogućavanje ekstenzivne obrade podataka korisnika sistema socijalne zaštite i sa njima povezanih lica, biva u suprotnosti ne samo sa principima zaštite podataka o ličnosti, već ima i uticaj na ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu i na zabranu diskriminacije, usled, pre svega, neproporcionalno negativnog uticaja na Rome i Romkinje u Srbiji.
„Uvođenje novih digitalnih tehnologija i automatizovanog donošenja odluka u sistemima socijalne zaštite je već imalo značajno negativne uticaje na ljudska prava širom sveta, a ovo se posebno da primetiti kod grupa koje su istorijski marginalizovane. Od Ujedinjenog kraljevstva do Indije, digitalizacija socijalne zaštite pojačala je isključivanje, ostavljajući neke od korisnika bez pristupa ključnim pravima koja su od životnog značaja“, istakla je Viktoria Adelmant koja je deo projekta Digitalna socijalna zaštita i ljudska prava koji sprovodi Centar za ljudska prava i globalnu pravdu pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku, koji je i jedna od organizacija koja je pripremila ovo zajedničko pravno mišljenje.
Zakon o socijalnoj karti omogućava prikupljanje ogromne količine podataka korisnika i potencijalnih korisnika sistema socijalne zaštite u jedan registar i otvara pitanja kako ovaj sistem može biti primenjen za sprovođenje digitalnog nadzora koji pogađa najugroženije pojedince. Zajedničko pravno mišljenje takođe se bavi i pitanjem kako je do sada uvođenje mehanizama za automatizovano donošenje odluka bilo praćeno manjkom transparentnosti, što znači da u ovim situacijama uglavnom ne postoji mogućnost za nezavisnu proveru da li ovakvi sistemi poštuju standarde ljudskih prava.
„Sistem socijalne zaštite treba da bude usmeren ka pojedincima i osetljiv na različite životne poteškoće pojedinaca. Umesto toga, sistem socijalne karte isključivo obrađuje podatke pojedinaca bez mogućnosti da oni pruže pojašnjenja i objasne kontekst. Ovo znači da je sistem u potpunosti dehumanizovan i da može biti iskorišćen za pronalaženje načina da isključi korisnike iz sistema“, ističe Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.
„Prilično je sigurno da će socijalne karte najviše pogoditi najmarginalizovanije pojedince u Srbiji. Vlasti treba da hitno objasne kako koriste ovaj mehanizam da bi proverile da li pojedinci ispunjavaju uslove za materijalna davanja i da obezbede da njihova prava nisu prekršena. Velika količina podataka o ličnosti koja se obrađuje, uparena sa nemogućnošću da se podaci promene onda kada su u sistemu, znači da će sistem za automatsko donošenje odluka praviti greške kada procenjuje ispunjenost uslova za socijalnu zaštitu. U takvim slučajevima, pojedinci i porodice koji su korisnici sistema, suočavaju se sa dugim prekidima u dobijanju pomoći, ako uopšte pokušaju da se pravno zaštite od ovakvih grešaka sistema“, istakla je Imodžen Ričmond-Bišop, istraživačica za tehnologije i ekonomska, socijalna i kulturna prava u Amnesti Internešenelu.
Zakon o socijalnoj karti obrađuje 135 podataka o pojedincima koji su korisnici sistema socijalne zaštite ili o onim licima koja podnose zahteve za ostvarivanje prava u sistemu socijalne zaštite. Obrada ovolike količine podataka o ličnosti nije zabeležena ni u jednoj drugoj životnoj situaciji u Republici Srbiji i ukazuje na povredu jednog od osnovnih principa zaštite podataka o ličnosti, koji se odnosi na minimizaciju obrade podataka i ograničenja svrhe obrade podataka. Istovremeno, Zakon o socijalnoj karti ne propisuje jasno način na koji se ova obrada vrši čime ostavlja prostora za povrede prava najsiromašnijih građana i građanki Srbije.
Zajedničko pravno mišljenje pripremili su Amnesti Internešenel, Centro de Estudios de Derecho, Justicia y Sociedad (Dejusticia), Projekat Digitalna država blagostanja i ljudska prava (DWS projekat) pri Centru za ljudska prava i globalnu pravdu na Pravnom fakulteta Univerziteta u Njujorku, Evropski centar za prava Roma (ERRC), Inicijativa za socijalna i ekonomska prava (ISER), Kenijska komisija za ljudska prava (KHRC) i Program ljudska prava i globalna ekonomija (PHRGE) na Nortistern univerzitetu. Rad na zajedničkom pravnom mišljenju koordinisala je Mreža za ekonomska, socijalna i kulturna prava (ESCR-Net).
Zajedničko pravno mišljenje možete pronaći ovde.
Pratite diskusiju o socijalnim kartama na #antisocijalnekarte
Više informaciji o kampanji vezanoj za ovo pitanje, možete pronaći ovde.