Da li se Srbija bori protiv
siromaštva ili protiv siromašnih?

Da li znate koja su vaša ekonomska i socijalna prava?

Da li znate da su vam ta prava garantovana Ustavom i drugim zakonima i da je država dužna da vam omogući da uživate ta prava?

Imate pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, stanovanje, rad, a država je dužna da vam ta prava obezbedi.

Kad se nađete u situaciji potrebe jer ste ostali bez posla, razboleli ste se, a nemate novac ni osiguranje, ili prosto potičete iz siromašne porodice – socijalno odgovorna država treba da vam pomogne.

Siromaštvo nije lični problem pojedinca, već problem celog društva.

Često se čuje da su siromašni odgovorni za svoj položaj. Još češće da su sami krivi, da su slabije motivisani, nemaju odgovarajuće kvalifikacije, da su „paraziti“ u društvu, neradnici.

Radeći direktno sa socijalno ugroženim osobama, uočili smo i neke nove pristupe države prema tim građanima.

Država ih, naime, vrlo često „odvraća“ od toga da koriste ta svoja prava. Otežava im korišćenje prava ili ga onemogućava. Imamo fenomen „propuštene zarade“ kojim država, praktično, ima pravo da slobodno proceni da neko ko je zatražio socijalnu pomoć nije iskoristio svaku priliku da zaradi; ili je ograničen broj dece za koju mogu da se dobiju socijalna pomoć i roditeljski dodatak. Ili, ako si beskućnik ili lice bez prebivališta, nemaš zdravstvenu zaštitu.

Zar država misli da su oni koji nemaju gde da žive, nemaju prebivalište, nemaju zdravstveno osiguranje – sami izabrali da tako bude?

Zašto su ovo opasni primeri?

Zato što država sužavanjem obima socijalnih prava smanjuje i broj ljudi koji se oslanjaju na davanja države. Tako se gubi socijalna uloga države.

Čije je siromaštvo – moje ili naše?

Ko su siromašni i socijalno isključeni među nama?

• Beskućnici
• Romi
• Osobe sa invaliditetom
• Interno raseljena lica i izbeglice
• Ljudi koji imaju niska primanja, rade na crno ili za minimalnu zaradu
• Penzioneri

Socijalna pomoć nije milostinja, već pravo!

Ljudi koji zavise od socijalne pomoći žrtve su različitih strukturnih prepreka u društvu koje su ih i gurnule u siromaštvo pa doprinele i njihovoj socijalnoj isključenosti.

Ali, iako je jasno da siromašan čovek zavisi od države i da je činjenje i nečinjenje države uticalo na njegov položaj, danas je zastupljen narativ koji favorizuje individualizaciju siromaštva.

Siromaštvo se posmatra kao pitanje lične snalažljivosti i (ne)mogućnosti. Govori se „sami su krivi“, „neka zarade“, „lako je primati socijalnu pomoć“. A siromaštvo nikako nije individualno i ne zavisi samo od pojedinca, već od države i načina na koji ona obavlja svoju socijalnu ulogu, od društva u celini.

Kao odgovor, država najčešće kaže da „nema para“ za sva socijalna davanja, za sve kojima je novčana pomoć potrebna.

Na to odgovaramo pitanjem: kako je moguće da nema za najosnovnije potrebe najsiromašnijih? Nismo TOLIKO SIROMAŠNO društvo da ne možemo da zbrinemo najugroženije.

Sigurni smo da bi pravednijom raspodelom u budžetu bilo sredstava za one u najtežem položaju.

Šta možemo da uradimo?

Kad se država povlači iz svoje socijalne uloge, postoji mehanizam koji nam omogućava da se borimo za svoja socijalna prava.
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, najvažniji međunarodni ugovor kojim se u sistemu Ujedinjenih nacija štite ta prava, odavno je deo pravnog poretka Srbije.

Međutim, Srbija nije potpisala ni ratifikovala Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji bi građanima i građankama Srbije omogućio da, kada ne mogu da dobiju zaštitu od domaćih sudova, tu zaštitu potraže pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Taj komitet je važan za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava jednako koliko i Evropski sud u Strazburu za zaštitu građanskih i političkih prava.

Građani Crne Gore i Bosne i Hercegovine, recimo, mogu da se obrate tom telu za zaštitu svojih prava jer su te države ratifikovale Opcioni protokol, a uskoro će to moći i građani Slovenije i Severne Makedonije.

Podsetili smo državu i prošle godine na tu svoju inicijativu, i to povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra.

Ove godine, postoje naznake da će država krenuti u pripreme pratećih dokumenata za ratifikaciju tog dokumenta. Tim povodom ćemo 20. oktobra organizovati konferenciju na kojoj ćemo razgovarati s predstavnicima najvažnijih državnih institucija.

Potreban nam je „Strazbur“ za socijalna i ekonomska prava, naše je pravo da potražimo sudsku zaštitu svojih prava i van granica Srbije, kad ih već u svojoj državi ne ostvarujemo.

Ako želite da od nas dobijate obaveštenja o aktuelnim problemima u očuvanju naših socijalnih i ekonomskih prava, ostavite nam svoju imejl-adresu. Slaćemo vam korisne informacije.

• Jedna od četiri porodice ima smanjene prihode u odnosu na period pre pandemije, a zdravstveni troškovi su im porasli.¹ 
• 32.371,68 dinara – minimalna neto zarada, septembar 2021.² 
• Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri – 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara.³ 
• Više od milion penzionera živi s primanjima manjim od 30.000 dinara mesečno.⁴ 
• Minimalna potrošačka korpa za jun 2021. godine iznosila je 39.334,76 dinara.
• U Srbiji je 2020. godine bilo 218.166 korisnika socijalne pomoći
• Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.781 dinar.
• Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorane su na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć.

¹ https://www.unicef.org/serbia/medija-centar/vesti/unicef-pokre%C4%87e-nacionalnu-kampanju-solidarnosti-%E2%80%9Eza-1000-porodica-sa-ivice
² https://www.paragraf.rs/statistika/minimalna_zarada.html
³ https://rs.n1info.com/biznis/kako-zive-penzioneri-u-srbiji-300-000-ljudi-prima-manje-od-15-000-dinara/
⁴ https://rs.n1info.com/biznis/kako-zive-penzioneri-u-srbiji-300-000-ljudi-prima-manje-od-15-000-dinara/