Ljudska ili ljuska prava?

Većina građana i građanki na pitanje šta su najveći problemi u društvu i koje od njih oni osećaju na svojoj koži, pomenuće neke od ovih problema: visoki troškovi života, a niske zarade, nedostupne medicinske usluge i lekovi, lično siromaštvo ili siromaštvo  ljudi oko nas, sve veća i uočljivija nejednakost, ljudi koji ostaju bez krova nad glavom zbog dugovanja, zagađen vazduh, voda, zemlja, zastarelo obrazovanje dece i mladih ljudi, niske penzije…

Kad pitate ljude da li znaju da nabroje ekonomska i socijalna prava koja imaju – deo njih neće povezati gore pomenute probleme sa pravima, deo hoće, ali bez jasne predstave na koji način su njihova prava zagarantovana ili kako da se za njih izbore. 

Gotovo niko neće pomisliti da su ovo prava koja spadaju u grupu ljudskih prava. To je upravo ono što mi uočavamo u svakodnevnom radu. 

Ekonomska i socijalna prava stičemo kao članovi i članice jedne društvene zajednice, u kojoj radimo, školujemo se, doprinosimo joj, lečimo se unutar te zajednice. To su prava sa kojima se svakodnevno susrećemo, ona nisu apstraktna i nejasna. Ona „žive” u našem životu: u našem domu, na radnom mestu, u školi, bolnici, u okolini i zajednici u kojoj živimo. 

Evo  nekih od najvažnijih ekonomskih i socijalnih prava. Lako ćete ih povezati sa svojim svakodnevnim životom i videćete gde vam se sve ukrštaju putevi 

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, najvažniji međunarodni ugovor kojim se u sistemu Ujedinjenih nacija štite ova prava, koji je odavno deo pravnog poretka Republike Srbije.
 

Nije potpisala ni ratifikovala OPCIONI PROTKOL pri Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji bi građanima i građankama Srbije omogućio da onda kada ne mogu da dobiju zaštitu od domaćih sudova tu zaštitu potraže pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Ovaj Komitet važan je za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava podjednako koliko i Evropski sud u Strazburu za zaštitu građanskih i političkih prava.

Inicijativa A 11 je još 2018. godine zatražila od nadležnih državnih organa da usvoje Opcioni protokol i tako podignu stepen zaštite ekonomskih i socijalnih prava svih nas. Učinili smo to ponovo i ove godine, povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava.
 
Odgovora od države – nema. 

U regionu Opcioni protokol su ratifikovale Crna Gora i Bosna i Hercegovina, a Slovenija i Severna Makedonija su potpisale Opcioni protokol i očekuje se njegova ratifikacija.

Zašto država Srbija izbegava da svojim građanima i građankama omogući da zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava potraže i pred Komitetom UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava? 

Na kraju godine koja je, praktično, iz temelja promenila naše živote i u prvi plan stavila baš naša ekonomska i socijalna prava, fer bi bilo početi otvoreno razgovarati o tome. 
 
Kad ćemo razgovarati o tome kako se lečimo, kako zarađujemo za život, koliko taj život košta, gde živimo, kako se naša deca školuju, kako da zaštitimo najranjivije u društvu – ako ne sada, na kraju godine koja menja dosadašnji ekonomski i socijalni poredak. 

Bez ekonomskih i socijalnih prava, ljudska prava su….samo ljuska prava.