Osobe u situaciji beskućništva iznova se u medijima predstavljaju kao poročne, koje su se svojim izborom našle na ulici i sklone su najtežim krivičnim delima. Inicijativa A 11 nedavno je uočila takav narativ u četiri medija, a kršenje Kodeksa novinara Srbije predočila je Savetu za štampu.
Savet za štampu upravo je i odlučio da su Dnevnik, Kurir, Blic i Večernje novosti prekršili principe profesionalnog izveštavanja pošto su o osobama u situaciji beskućništva izveštavali na krajnje problematičan, nedopustiv način. U žalbama Inicijative A 11 prikazani su i primeri ovog izveštavanja kroz slučaj ubistva, koji nisu ni prvi, a sigurno ni poslednji put da se mediji na ovaj način dotiču teme o kojoj malo znaju.
“Stravičnom zločinu prethodio je sukob dvojice beskućnika koji su boravili u napuštenoj kući” i ”počinilac se odao beskućničkom životu, iz nekog razloga” samo su neki od primera izveštavanja pomenutih medija o ubistvu koje se 20. novembra 2023. godine dogodilo u Novom Sadu. Kao što je i ustaljena praksa tabloidnog izveštavanja, mediji se u tekstovima u kojima se pominju osobe u situaciji beskućništva bave životnim okolnostima osumnjičenog i žrtve, a zbog izostanka odgovornosti širi se bezbroj lažnih zaključaka i stereotipa o osobama u situaciji beskućništva.
Kako je Inicijativa A 11 zabeležila u ovim, ali i u prethodnim primerima izveštavanja medija, uzroci događaja neminovno se analiziraju na način koji osobe u situaciji beskućništva opisuje kao zavisnike koji su odabrali da žive na ulici i čine krivična dela. U datom slučaju, osobe u situaciji beskućništva i stereotipi u vezi sa ovom nemalom grupom naših sugrađana povezuju se sa – ubistvom.
Tako je “ubica jedno vreme radio u motelu kao kuvar gde je imao smeštaj i hranu i platu od 1.000 evra, ali se odao alkoholu i postao beskućnik”, piše tabloid Blic, aludirajući da su pristojna primanja garancija određenog socijalnog ponašanja, a beskućništvo i alkoholizam neraskidivi.
Beskućništvo nije izbor, a ni životna navika.
Beskućništvo je društvena zadatost koja je realnost za mnoge.
Večernje novosti čak su objavile necenzurisane fotografije žrtve i osumnjičenog za ubistvo, što je posebno zabrinjavajuća pojava u tabloidnom izveštavanju.
Da pomenuti mediji ne razumeju ozbiljnost teme kojom se bave dokazuju i njihova opravdavanja pred Savetom za štampu. Tako redakcija Dnevnika poručuje da nije imala nameru da se bavi etiketiranjem, da se pozivala na zvanične informacije i situaciju “sa terena”, kao i da javnost ima pravo da “sazna istinu”, što bi trebalo da opravda način na koji su o osobama u situaciji beskućništva izveštavali.
Korak dalje je stav redakcije da žalba koju je podnela Inicijativa A 11 može da se protumači kao pokušaj ograničavanja novinara da istinito izveštava, te da “je socijalni status u vezi sa prirodom krivičnog dela”. Interesantno je da redakcija Dnevnika smatra da Inicijativa A 11 nije zainteresovana za probleme osoba u situaciji beskućništva jer nije prisustvovala suđenjima u kojima su žrtve osobe u situaciji beskućništva, što implicira da je uredništvo ovog lista izuzetno senzibilno.
Večernje novosti svoj senzacionalistički pristup temi pravdaju pozivanjem na zvanična saopštenja organa i potrebu da prikažu (nepostojeći) kontekst. Kurir, pak, svoju upotrebu termina “beskućnik” pravda rečnikom Matice srpske i dodaje da je informacija da su učesnici događaja “beskućnici bitna za razumevanje događaja”.
Da je Inicijativa A 11 opravdano ukazala na širenje štetnih stereotipa dokazuje i jednoglasna odluka Komisije Saveta za štampu, čiji je stav da ovakvo izveštavanje gaji i održava stereotipe o osobama u situaciji beskućništva kao kriminalcima.
Inicijativa A 11 ponavlja da beskućništvo nije izbor pojedinca. Nije ni okolnost koja podrazumeva alkoholizam i druge poroke, kamoli krivična dela.
Osobe u situaciji beskućništva svakog dana prolaze kroz socijalne i administrativne probleme na koje mnogi okreću glavu, pravdajući svoju nezainteresovanost “ljudskim sudbinama” i nekakvim okolnostima zbog kojih su osobe u situaciji beskućništva – zaslužile život koji žive. Ovo je poražavajuća činjenica naše svakodnevnice i problem sa kojim ćemo nastaviti da se, kao organizacija, suočavamo i da zastupamo interese onih čiji su glasovi u medijskoj, ali i u svakoj drugoj sferi, utišani.