Šta je država mogla da uradi za poboljšanje ekonomskih i socijalnih prava građana za novac koji je dala Zvezdi i Partizanu?

U Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava prošle nedelje je bilo reči o nivou ugroženosti ovih prava kod građana Srbije jer je grupa nevladinih organizacija i sindikata imala priliku da predstavnicima ovog tela UN predoči svoje izveštaje i analize.

Ovo je, inače, uobičajena procedura kojom se ovaj Komitet UN informiše o stanju ekonomskih i socijalnih prava u nekoj zemlji pre nego što započne zvanične razgovore sa državom o tome na koji način ona sprovodi obaveze iz Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, najvišeg međunarodnog dokumenta koji građanima garantuje očuvanje ovih prava.

Baš u nedelji u  kojoj su predstavnici Komiteta UN u Ženevi slušali o tome koja socijalna i ekonomska prava građana Srbije su najviše ugrožena, Vlada je domaćoj javnosti obelodanila podatak da je za poslednjih pet godina izdvojila čak 40 miliona EUR fudbalskim i košarkaškim klubovima Partizana i Crvene Zvezde.

„Nama koji se bavimo socijalnim i ekonomskim pravima, koji znamo kolika su davanja države na ovom polju, suma od 40 miliona EUR data profitabilnim sportskim klubovima, koji zarađuju novac, zvuči nestvarno, deluje kao da ne živimo na istoj planeti a ne u istoj državi, koja bi trebalo da o svima nama brine podjednako“, kaže Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, koji je, prisustvovao ovom sastanku.

Poređenja radi, objašnjava Ćurčić, suma koju je država izdvojila ovim sportskim klubovima u gotovini (ne uključujuči kredite, reprogram poreskih dugova i drugo) veća je od celokupne sume koju država godišnje izdvaja za hraniteljske porodice koje brinu o deci bez roditeljskog staranja.

„Za taj novac je moglo da se skući oko 1800 porodica koje nemaju krov nad glavom. Ta suma je jednaka petini budžeta grada Beograda za subvencionisanje vrtića“, dodaje on.

Narednih dana Komitet UN će Srbiji poslati listu pitanja koja se tiču poštovanja ekonomskih i socijalnih prava građana, na koja će naša država morati da odgovori pre početka zvaničnih razgovora ovog tela UN sa Vladom Srbije, koji se očekuju početkom 2021.godine.

Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava dobio je prošle nedelje izveštaje dve koalicije nevladinih organizacija i sindikata o primerima kršenja ovih prava građana Srbije u proteklih pet godina. Predstavnici ovog Komiteta obavešteni su tako o:

  • Nezakonitom smanjenju penzija bez donošenja pojedinačnih odluka o tome, čime je sprečena mogućnost da penzioneri potraže zaštitu na sudu zbog kršenja njihovih prava;
  • Neaktivnosti Ustavnog suda i propuštanju ovog tela da Zakon o privremenomuređivanju načina isplate penzija proglasi neustavnim;
  • Umanjenju socijalnih davanja i uvođenju novih kriterijuma za dobijanje socijalne pomoći, tako da mnoge porodice koje su realno ugrožene ne mogu da ispune nove kriterijume;
  • Uvođenju prinudnog neplaćenog rada korisnicima socijalne pomoći;
  • Netransparentnom i nefukcionalnom procesu izglasavanja budžeta u parlamentu;
  • Favorizovanju pripadnika vojske i policije kroz državnu gradnju jeftinih stanova i pored toga što postoje prioriteti u pružanju pomoći raseljenima, izbeglicama, beskućnicima, Romima i svima koji nisu u stanju sami da reše stambeni problem.

 

„Za nas je prilika da informišemo Komitet UN o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji izvanredna mogućnost da skrenemo pažnju međunarodnih tela na sva kršenja ekonomskih i socijalnih prava koja se ovde dešavaju. Zaštita ovih prava je u Srbiji nedovoljna i zbog toga želimo da država potpiše Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji će građanima garantovati mogućnost da pred Komitetom UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava zaštite svoja prava onda kada to ne mogu da urade pred domaćim organima“, dodaje Danilo Ćurčić.